Deljenje

Данас је 29 година од смрти легенде

"Свако од нас неку своју причу има што у тами тишти, а путеве бира само кад је хладно, кад умори зима, слутимо је тужни на крилу лептира...“

Неша Радуловић био је поносан на своје шумадијско порекло

НОСИО ЏЕМПЕРЕ ИЗ ЗАБОЈНИЦЕ

Фронтмен „Последње игре Лептира“ свуда је истицао одакле су му корени, каже  Славица Савковић, председница месне заједнице у книћанском селу Забојница

Уистину, мало се људи сећа да је Ненад Радуловић, популарни Неша Лептир коме се данас навршава 29 година од смрти,  на својим наступима носио вунене џемпере. И на концертима у Београду који су увек били испуњени до последњег места, без устезања рекао би да су их плеле жене из села Забојнице, книћанске општине одакле му је отац родом...

-Сви ми знамо колико је Неша волео Забојницу. И нико као он није истицао на својим наступима тако поносно своје порекло одакле су му корени. Говорио је свуда одакле је и где су му корени- каже Славица Савковић, председнница месне заједнице, захваљујући којој је улица Неше Радуловића понела име легендарног певача и фронтмена „Последње игре лептира“...

А овде, у овом питомом селу сви памте ведрог и насмејаног младића који би често долазио из Београда, збијао шале... касније је кренуо да се бави музиком. Ни тада није заборављао Забојницу.

-Колико је волео своје село говори и чињеница да је почео и направио викендицу овде. Као свој кутак за одмор- каже нам прва жена овог места која је најзаслужнија да улица где се налази викендица понесе његово име.

-Разговарала сам са његовом мајком, која је до скоро сваке године долазила овде. Доћи ће када будемо отварали улицу по договору који смо постигле... Не могу себе да ставим у позицију да Неша од некуд све види, и његов коментар у ситуацији када нам толико свима недостаје. Он је био ведар, весео младић за кога би све везали до смрт и умирање. Отишао је премлад- прича нам  Славица и наглашава да су се дуго, дуго у Забојници препричавале догодовштине са Нешом. Дошао би једноставно у сеоску продавницу наручио свима пиће и причао са рођацима и мештанима.

- Волео је тај дух шумадијског сељака, традицију... То сви знају овде-каже Славица.

Од Радуловића у Забојници данас је ту Нешима снаја Мила, синовац Вељко и његова деца Лазар и Јована. Фотографије његове викендице  Лепа Шумадија екслузивно по први пут објављује....

Д.И.


Валентина Аксић, администратор ФБ странице Неша Радуловић- „Последња игра лептира“

-Нешу Лептира сам упознала у лето 1989. године у Бору када је имао концерт на Малом стадиону. У то време сам била члан дечије редакције “Мало појачај радио” у „Радио Бору“ и имала сам прилике да упознам многе познате личности из света тадашње естраде. Познанство са њим ми је остало у најлепшем сећању, јер је он сам по себи одисао посебном врстом позитивне енергије- прича нам Валентина Арсић, администратор ФБ Странице  о Неши Радуловићу. Валентина је успела да млађим геенрацијама представи стваралаштво музичке легенде на најбољи могући начин. Нешу је упознала у време се редовно одржавали концерти на Малом стадиону и омладина у Бору је имала прилике да слуша и ужива у најквалитетнијим звуцима тадашње музичке сцене (бивше) Југославије.

-Те вечери када смо се упознали сећам се да сам се због њега смејала до суза. Био је ведар, позитиван, препун добре енергије и здравог хумора. Певали смо, смејали се и уживали у његовим шалама. Након тога остали смо у контакту све до његове преране смрти тог кобног 12. фебруара 1990. године. Данас су остале његове песме, баба Вишња и најлепше сећање на њега-каже Валентина која истиче да је идеја за фејсбук страницу управо и настала због тога што је желела да се никада не заборави све оно сто је Неша био, шта је радио и како нам је преносио своју енергију.

- У почетку сам желела само да оставим траг о њему у времену интернета и социјалних мрежа. Међутим, данас ми је изузетно драго када видим колико је много њих који воле и поштују лик и дела овог дивног цовека. То је мој начин да кажем : “Хвала за све” Неши Лептиру-каже Валентина

https://www.facebook.com/Nenad.Radulovic.Leptir/?epa=SEARCH_BOX


СЕЋАЊЕ НА НЕНАДА РАДУЛОВИЋА

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ МАЈКЕ ПЕВАЧА ПОСЛЕДЊЕ ИГРЕ ЛЕПТИРА ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ „КУРИР“:

Шта сам Богу згрешила да ми узме НЕШУ!?

Породица певача Ненада Радуловића, познатијег као Неша Лептир, сутра ће обележити 29 година од његове смрти. Рођени брат Жељко, мајка Бошка и њихови пријатељи окупиће се у 16 часова на Новом бежанијском гробљу.

Бошка Радуловић присетила се за Курир свог старијег сина, који је хумором, харизмом и талентом за музику освајао срца широм бивше Југославије.

- Свет је за нас нестао кад је он отишао. Некако су се и његови пријатељи разишли. Мркић ми је рекао да је Неша био стуб који их је окупљао око себе. Ми ћемо изаћи око четири на гроб, а у пет већ пада мрак - каже Бошка.

Она сматра да је Неша од свих чланова породице њу највише волео, иако га је често и критиковала.

- Говорио ми је да сам циција. Долазио би кући често без рукавице и шала које сам му купила. Помогао је увек људима и никад није имао пара. Жељко је обећао да ће зарађивати за обојицу. Грдила сам га што није пазио на себе. Живео је 300 на сат - присећа се мајка, која се данас запита шта је богу згрешила да оде тако млад.

Жељко је теши и каже да је Неша имао своју мисију и да је све радио како треба.

Радуловић је трагично преминуо у 31. години 12. фебруара 1990. године, а иза себе је оставио хитове "Наташа", "Јелени умиру сами", "Груди балканске", "Врати се" и "Срце од меда". Разболео се изненада. Имао је тумор у левом тестису који лекари нису открили на време и који је метастазирао на плућа и мозак. После прве операције изгубио је косу, али од наступа није одустајао. Носио је шешир. Чувено је његово гостовање на концерту Лепе Брене, на ком је у свом маниру имитирао Слободана Милошевића, а публика је пала у транс.

- Једном је певао с грипом. Имао је температуру око 40 и говорио је: "Ко сам ја да зезнем 1.800 људи". На први концерт у Дому синдиката позвао је цео комшилук - присећа се Бошка.

Најпоноснија је што помагао људима које и не познаје.

- Највише је пазио на сиротињу. Дао би им и последњу пару. Кад дође на Зелени венац, куповао би љубичице од жена које продају цвеће. Мени се тада душа цепала - објашњава мајка, а слично је било и с таксистима.

- Кад је имао, давао им је дупло, а кад није имао, возили су га бесплатно. Била сам сведок те приче. Он се само таксијем и возио.


С Мандом радио "Ромеа и Јулију"

Неша Лептир ишао је у Девету гимназију, али умало није понављао један разред.

- Пао је из латинског на поправни. Спремајући испит током лета написао је из ината пародију "Ромео и Јуцика по трећи пут међу Србима". С покојним Мандом се договорио да хор у коме је певао изведе ту представу. Била је то фешта - присећа се мајка.

На крају разговора Бошка открива како су настале неке од највећих песама групе Последња игра лептира.

- Текстове би записао на путовањима. На салвети у кафани или аутобуској карти. Неша је увек био добро дете. Стално је трчао и увек је био неких 20 центиметара изнад земље, као да је на позорници - закључује Бошка.

Неверне бебе у Панчеву: Концерт посвећују Неши Лептиру

Традиционални концерт на Дан заљубљених, који већ девет година Неверне бебе свирају у сали Центра за културу у Панчеву, биће посвећен Неши Лептиру. Публика ће премијерно моћи да чује песму "Сузе са звезда падају", која је последњи текст великог аутора. Неша је стихове написао на лекарском рецепту пре 29 година, непосредно пред смрт. Породица га је чувала свих ових година, чекајући тренутак да последње речи уметника који је својим духом вечитог дечака, харизмом и непролазним песмама оставио неизбрисив траг на музичком небу некадашње државе подели са свима који ће се на овај начин присетити неких лепших и сигурно срећнијих времена, а који су волели Последњу игру лептира. У споту за песму с Бојаном Перићем се појављује Никола Радуловић, Нешин братанац и будући глумац.

https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3203657/ispovest-majke-pevaca-poslednjr-igre-leptira-za-kurir-sta-sam-bogu-zgresila-da-mi-uzme-nesu-potresno


биографија

Ненад Радуловић (13. септембар 1959 — 12. фебруар 1990), познат и као Неша Лептир, је био рок музичар, певач београдске групе Последња игра лептира, а глумио је и у "Индексовом радио позоришту".

Радуловић је каријеру започео као певач и вођа поп-рок бенда Последња игра лептира 1979. године. Објавили су добро прихваћен албум „Напокон плоча“ (1982), „Поново плоча & Друге приче“ (1983), „Опет плоча - Срце од меда“ (1985), „Груди моје Балканске“ (1986) и „Заједно смо пишкили у песку“ (1987).

Група се распала 1989. године, а Радуловић је одржао концерт са групом „Како ко“. У том периоду је објавио и свој једини соло-албум „Нико нема што Питон имаде“ који је био пародија „новокомпоноване музике“. За ту прилику је осмислио лик под именом Слободан Ђорђевић - Питон, а у оквиру тог пројекта је настала и серија емисија за "Индексово радио позориште“.

Током 1989. године откривен му је рак тестиса у касном стадијуму, јер је дуже време лечен погрешно, а права дијагноза је постављена касно. До тада су лечени пре свега симптоми болести (хронични кашаљ и др.). Након постављања праве дијагнозе, оперисан је на ВМА где је примао и хемиотерапију. Хумористички дух га није напуштао ни у најтежим тренуцима. Наступао је и током лечења. Након кратког времена уследила је и операција метастаза на мозгу. И поред мањих побољшања, болест је наставила да напредује и Радуловић је преминуо 12. фебруара 1990. Двадесет минута пре него што је умро, на питање свога брата како му је, одговорио је: "Па, не могу баш да играм фудбал...". Његова смрт, сматра се једном од највећих трагедија на српској музичкој сцени.

Пре него што се разболео, почео је да ради на новом албуму, али је успео да сними само песму „Модра бајка“ која је постхумно објављена на истоименој компилацији хитова групе Последња игра лептира.

(извор википедија)


Интервју са Жељком Радуловићем, Нешиним братом дат „Вечерњим новостима“ 2014.године

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ

Неша Лептир - вођа свитаца

Зоран Николић 17. децембар 2014

ПУНИХ 25 година је прохујало од када је велики музичар, шармер, забављач и проносилац београдског духа Ненад Радуловић отишао међу легенде.

Многи Београђани застаће после ове реченице. Чућете их како кажу: "Ма, да ли је могуће да је толико времена прошло...?"

Могуће је.

Доброта неких људи остаје да титра градским видеокругом још дуго пошто оду од нас, па немамо утисак да су нас заиста напустили, већ тактови њихових песама још дуго одјекују.

Нема одласка

"...ОДМАХ да се разумемо. Неша није умро. То је некаква заблуда о пролазностима и будалаштинама овог света."

На овај начин, чисто и поштено почињемо разговор са Жељком Радуловићем, братом легендарног Неше Лепитра.

И данас, када Жељко види нешто необично, осврне се "тамо где треба" и упита: "Нешо, виде ли ти ово?!"

- Ми и даље све делимо, а ја добро знам да је он ту - говори, за "Београдске приче", Жељко. - Нешин живот многи памте по томе што је имао једну суштинску, животну мисију: Да стално "пресељава" доброту у туђе станове и животе. Основа свега што је чинио била је љубав.

Ненад Радуловић, свима знан као Неша Лептир, лидер групе "Последња игра лептира", упокојио се пре четврт века, у својој 31. години.

- Током свог кратког живота увек је био исти: презирао је негативне људе, мржњу и осветољубивост. За све што је чинио основа је била љубав. Говорио је често: "На овом месту се ништа не завршава, овде нешто тек почиње!"

Жељко јасно говори, као што је то чинио и његов брат. Код овог човека не постоји разлог за суздржавање: "Други су Нешу и његову доброту понекад одвајали од свог живота, штитећи себе. Немоћни да га прате. Мени је било другачије. На мојим рукама је умро".

Куда одлазе људи као што је Неша Лептир, никада нећемо сазнати. Или хоћемо, онда када нам дође време и када постанемо достојни приче и човека о којем приповедамо.

Наш саговорник чува папире на којима су записане песме које је његов брат својевремено написао и "исправља" наше недоумице.

- Неша није, првобитно, у песми "Јелени умиру сами" написао "бићу вођа скитница" него вођа "свитаца" - говори нам Жељко Радуловић. - Човек који хоће да га разуме, мора да схвати оно што је Неша већ знао.


Отишао са птицама

- ВИДЕО сам га како одлази, у ћошку собе на Војномедицинској академији - каже Жељко. - Јасно сам гледао како креће на пут, из угла оне болничке собе. Баш тада је, са крошњи дрвећа које је стајало под прозором полетело јато птица. Ту слику памтим као да се сада поново одиграва пред мојим очима. Ја не знам шта је "тамо", после. Али знам да он зна.

Београд одвајкада рађа неке своје драгоцене људе, оне који су временом постајали симболи духа овог града. Увек је ту постојала чудновата жеља да једни другима пруже руку, да се, некако, опет додирну.

То је Београд. То је Неша. Ако вам после овог потекне суза, па нека је. А, опет, ако се осмехнете, е, ваља, нека сте!


ДУБИНА ДУХА

Сваког пута када би наш саговорник и његова породица правили помен, људи који би дошли би били необично добро расположени. - Дођу, и смеју се - каже Жељко, не замерајући. - Као да се Нешин дух спусти на нас. Не дозвољава било коме да клизне у патетику. Ко год да га се сети, има једну потребу: да се, макар, насмеши.


ДЕФИНИЦИЈА "ШМЕКЕРА"

Многи и данас мудрују како би објаснили неке појмове. Неша је савршено, и убедљиво најбоље дефинисао појам шмекера: "То је човек у којег женски дух може да уђе без разоружавања."


ПЛАВИ БИЦИКЛ И ВЕТАР У ЛЕЂА

- Мој брат је увек имао две визије: сањао је плави бицикл и ветар у леђа - говори за нас Жељко. - И данас знам да вози небески плави бицикл, и да му дува у леђа баш тај, исти, небески ветар.

Једном, док смо били млади, пробудио ме је рано и решио да одведе у болницу за децу ометену у развоју. Човече, ти су малишани устајали из инвалидских столица док им је Неша певао! Никада ми није било драже што ме је неко пробудио него тада, када ме је он одвео тамо!

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:524648-%D0%9D%D0%B5%D1%88%D0%B0-%D0%9B%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B0


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"