Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fdj-g-dj-i%2F300-bic): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

Народни обичаји везани за Ђурђевдан 

ДА УКУЋАНИ БУДУ ЗДРАВИ 

 

Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.

 

фото: profimedia

Главни обичаји су:

- плетење венаца од биља

- умивање биљем

- купање на реци


- Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.

 

Такође, оплету се венчићи од „ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.

Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – „да би се сачували од града“ (слично крстовима од бадњака за Божић).

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.

Ујутру се сви редом умивају водом: деца - „да буду здрава као дрен“, девојке - „да се момци грабе око њих“, старији - „да буду здрави“, домаћин – „да му кућа буде добро чувана“, итд. Сваки према својим потребама и жељама.

Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, „да би била здрава као дрен“, а девојке су се ваљале по зеленом житу, „да би им коса расла као жито“.Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају..


 ЂУРЂЕВДАН - ПРАЗНИК ЦВЕЋА

Празник светог Ђорђа, обeлежава се као једна од најчешћих слава православних Срба. Попут других хришћанских празника који се славе у пролеће, и за Ђурђевдан се везују многи народни обичаји који симболизују обнову живота, оличену у обнови природе.

Култ цвећа посебно је присутан у прослави Ђурђевдана, што га чини посебним у односу на остале славе.

Ђурђевдан, који се слави 6. маја, једна је од највећих светковина у Србији и за њу се вежу многи обичаји, веровања, као и магијске радње за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају.

Баш зато, кажу народна веровања, на Ђурђевдан треба изаћи рано ујутру на поља где се бере цвеће.

Ђурђевданско цвеће је: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били “берићетни” – “да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору”.

Ови венчићи треба да остану на вратима преко цееле године, све до следећег Ђурђевдана.

У неким крајевима се током брања цвећа девојке и младићи “гађају” биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су лепљиви. Ако вам се допада неки младић или девојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залијепи, то значи да ће се и он или она “залепити за вас”.

На Ђурђевдан се од лескових гранчица праве крстићи који се стављају на куће и на њиве. Верује се да крстићи од леске штите од громова, злих и опасних сила. Једна грана се расече ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић.

Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија “грабила” за вас.

Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга.

Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, да ће лето бити сушно. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Некада се на овај празник говорило “Ђурђевданак хајдучки састанак, Митровданак хајдучки растанак”.


ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"