Deljenje

 

Песма "Ђурђевдан" настала у возу смрти за Јасеновац

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА САРАЈЕВСКИХ СРБА

Песма се најпре заорила из грла једног младића, члана КУД "Слога" из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона. Жарко Видовић историчар из Сарајева, оставио је сведочење  да је чувена песма “Ђурђевдан” настала у возу смрти за Јасеновац, а овај историчар је био у том страшном логору 1942. године.

 

Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду.

-“6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: „Ајте Срби, Ђурђевдански уранак“ – сведочење је професора др Жарко Видовић, преживелог сведока који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима.
Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.

-

На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо“ – сведочи Жарко Видовић.

На Ђурђевдан, гладни и жедни Срби били су транспортовани у сточним вагонима, возом у логор на “ђурђевдански уранак” и онда је у једном тренутку један Сарајлија почео да запева: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени-Ђурђевдан је…”
Тако се увозовима смрти који су ишли за Јасеновац родила песма "Ђурђевдан" која се најпре заорила из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва "Слога" из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.

Усташки одговор на ту песму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и пре него што су стигли до Славонског Брода где су преседали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосека.
Усташе су због ове песме затвориле шибере, а затвореници остали збијени један уз другог без ваздуха.Од 3.000 затвореника само је 2.000 њих преживело тешко путовање.


Ова песма је касније надограђена од стане Горана Бреговића и та верзија у извођењу Бјелог дугмета нам је најпознатија, али ова песма је и химна навијача Црвене звезде, и слава кошаркашког клуба Црвена звезда.


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"