Deljenje

 

ИНТЕРВЈУ: ДР ПЕТАР ВЕСЕЛИНОВИЋ , декан Економског факултета у Крагујевцу 

 

МЛАДИ МОРАЈУ ДА ВЕРУЈУ У СЕБЕ

 

Професор др Петар Веселиновић је на месту декана Економског факултета Универзитета у Крагујевцу од 19. септембра 2016. године. Свакако то је довољно дуг временски период да, у овом интервјуу, можемо да сумирамо где се Економски факултет налази данас и који су планови за будућност

 

ЛШ: Можете ли нам нешто више рећи о условима студирања на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу данас?
-Економски факултет Универзитета у Крагујевцу данас је савремена високошколска институција, акредитована на сва три нивоа студија: основне, мастер и докторске студије. Сви запослени, наставници и сарадници, али и ненаставно особље веома се труде да услове студирања што више унапреде и прилагоде студентима. Наравно, сви смо свесни да увек мозе боље. Закон о високом образовању у фокус ставља студента, а тзв. Болоњски процес који он промовише, омогућава да се све активности студената, током трајања семестра, бодују, односно узимају у обзир приликом формирања коначне оцене. То је квалитативни искорак, јер тражи што непосреднији контакт професора са студентима, односно рад у мањим групама. Своје активности, на основним академским студијама, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, остварује кроз два студијска програма и шест модула, који прате савремене изазове у економији и менаџменту. Што се тиче образовања, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, константно подстиче своје студенте и на тзв. неформалне облике образовања. поред разних стручних пракси и учења страних језика, веома су заступљени облици ваннаставних активности који се спроводе организовањем Економијада, Менаџеријада, Апсловентских вечери и сл. данас на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу студира преко 3000 студената, ту настају многе љубави и познанства. Факултет је ризница младости, науке и свега онога што је лепо у зивоту једног младог човека.


ЛШ: Можете ли нам реци како се Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, као државна научно образовна инститиција, бори са све већом конкуренцијом приватних факултета? Све је већа понуда на тржишту факултета које је лакше завршити и где се тзв. експрес дипломе стичу на сумњив начин, преко ноћи.


-Ово је одлично питање. Када би ја то питање наметнуо колегама на Наставно-научном већу, рекли би да они нама нису конкуренција. Међутим сваки акредитован факулетет је конкуренција која тера на "тржишну утакмицу". Сви смо ми, по Закону о високом образовању једнаки, осим по облику финансирања. Проблем је само што већина факултета у приватном власништву делимично злоупотребљава улогу консултативних центара и што у њима, поред извођења наставе и колоквијума, изводе и миспите, па чак се ту бране и дипломски радови, а то је у супротности са Законом. Без обзира на те аномалије, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, све такве факултете третира и доживљава као конкуренцију, јер смо у истој бранши. Поред Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, на територији Крагујевца и околине, функционише још 11 одељења и консултативних центара разних факултета из области економије и менаџмента. Уз сва уважавања онога што они пружају студентима, сматрам да смо ми на Економском факултету, далеко испред њих, у сваком погледу и да је знање које наши студенти стичу неупоредиво веће и квалитетније.

 

ЛШ:Који су тачно акредотовани студијски програми на основним, мастер и докторским академским студијама?
- Као што рекох, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу је акредитован за сва три нивоа студија. Основне академске студије изводе се на два студијска програма: Економија и Менаџмент и пословна економија. Та два студијска програма, од друге године студија, рачвају се даље на шест веома атрактивних модула: Општа економија, Финансије, берзе и банкарство, Маркетинг, Менаџмент у хотелијерству и туризму, Рачуноводство и пословне финансије и Међународни менаџмент. На мастер нивоу, поред постојећих студијских програма и модула, отишли смо корак даље акредитујући студијски програм Финансијски менаџмент у јавној управи. Докторске студије се изводе на једном студијском програму (Економија) и три модула: Макроекономија, Рачуноводство и пословне финансије и Управљање пословањем.

ЛШ:Шта нам можете рећи о међународној сарадњи, пре свега, са универзитетима и факултетима из Европе?
-Економски факултет Универзитета у Крагујевцу посебну пажњу поклања међународној сарадњи. Њу посматрамо како са аспекта наставника и сарадника, тако и са аспекта наших студената. Интензиван период међународне сарадње, на нашем Факултету, започео је пре петнаестак, година када је на месту продекана за међународну сарадњу била проф. др Зора Арсовски. Тада су направљени бројни међународни контакти који су, у међувремену, добили и институционалне форме потписивањем споразума о сарадњи Економског факултета Универзитета у Крагујевцу са Економским универзитетом у Кракоњу (Пољска), Универзитетом у Жшову (Пољска), Универзитетом за економију и трговину из Кијева (Украина), Економским универзитетом у Месини (Италија), Економским факултетом Универзитета у Зеници (БиХ) и свим Економским факултетима из Републике Српске (БиХ). У плану је обнављање сарадње са Универзитетом Македонија из Солуна (Грчка), као и успостављење сарадње са Универзитетом Ломоносов из Москве (Русија). У оквиру Еразмус плус програма Европске уније, одлично сарађујемо са факултетима из Хрватске, Албаније и Чешке.


ЛШ: На којим међународним пројектима је тренутно укључен Економски факултет Универзитета у Крагујевцу?
- Економски факулет Универзитета у Крагујевцу нажалост није носилац ниједног међународног пројекта, али преко Универзитета у Крагујевцу, чији је пуноправни члан, учествује на бројним међународним пројектима, пре свега, из корпуса Еразмус плус програма. Наши професори, односно научни радници, веома су активни у веома квалитетним пројектима међународне садржине и дају значајан допринос афирмацији Факултета изван граница Републике Србије.


ЛШ: На Економском факулету Универзитета у Крагујевцу активан је и Центар за економска истраживања, који води проф. др Вељко Маринковић. Да ли нам можете рећи нешто више о раду тог Центра?
- Моја жеља, када сам пре две и по године ступио на дужност декана Економског факултета, била је да се обнови рад Центра за економска истраживања како би се што више окренули према тржишту, када су у питању пројекти намењени привреди. У току две године од обнављања рада, Центар за економска истраживања је остварио веома запажене резултате, доносећи Факултету пројекте који су директан резултат сарадње са привредом, али и са амбасадама Сједињених америчких Држава и Швајцарске. Одређени пројекти који се односе на стручне консултације у области израде бизнис планова, као и едукације професора средњих стручних школа, такође су били у фокусу рада Центра за економска истраживања. У наредном периоду очекујем још запаженије резултате и имплементацију бројних пројеката у сарадњи са привредом Шумадијско-поморавског округа.
ЛШ:Све је јача сарадња Економског факултета са банкама, осигуравајућим компанијама и фирмама из реалног сектора. Да ли је то била Ваша идеја?
- Идеја је произашла из објективне потребе да наши студенти, поред теоријског знања, направе искорак и у његовој практичној примени. Од тренутка када сам постао декан Економског факултета Универзитета у Крагујевцу, ја сам само појачао напоре у реализацији те идеје. Сарадња са привредним и финансијским сектором представља одличну увертиту за акредитацију стручне праксе, која нас чека у наредном циклусу акредитације. Чврсто стојим на становишту да је студентима неопходан одређени ниво практичног стручног усавршавања и, с тим у вези, иницирао сам потписивање протокола о сарадњи са скоро свим пословним банкама и осигуравајућим компанијама, али и са препознатљивим компанијама у реалном сектору, са којим постоје бројне могућности за сарадњу. Сарадња Економског факултета у Крагујевцу са привредом употпуњена је обављањем стручних пракси студената у банкама, осигуравајућим компанијама и познатим фирмама из тзв. реалног сектора: Erste banka, Opportunity banka, AIK banka, Vojvođanska banka, Direktna banka, Sosiete Generale banka, Dunav osiguranje, Milenijum osiguranje, Generali osiguranje, Milanović Inženjering, Com Trade, Coka Cola, Metalac a.d., FIAT Krajsler automobili Srbija, Zepter International itd. Том списку треба додати и потписане меморандуме о сарадњи са Туристичком организацијом града Крагујевца, Шумадија сајамом, Народним музејом у Крагујевцу, Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац и Књажевско-српским театром и Спомен парком Крагујевачки октобар.
Осим наведених институција, Факултет има успешну сарадњу са Народном банком Србије, Комисијом за заштиту конкуренције Републике Србије и Београдском берзом. Захваљујући тој сарадњи студенти редовно посећују ове институције, уз редовну едукацију и такмичења
ЛШ: Шта можете да поручите садашњим али и будућим студентима Економског факутета Универзитета у Крагујевцу?
- Студентима који су се већ определили и студирају на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, желим добро здравље и личне успехе на свим пољима. Свакако, то се посебно односи на успехе у процесу студирања, односно стицања знања и вештина током наставног процеса на Факултету. Свим студентима који ће, у текућој школској години дипломирати, топло препоручујем уписивање мастер студија које ће има на тржишту рада пружити бројне шансе и могућности за запослење. Такође, желим им да, уз студирање, уживају у свему ономе што им студентски живот пружа. Средњошколцима, који управо завршавају своје школске обавезе, топло препоручујем да упишу првоакредитовани државни факултет из области економије и менаџмента, наш Економски факултет Универзитета у Крагујевцу. То је факултет који текуће године пуни 59 година успешног рада и постојања и који пружа квалитетан ниво образовања и едукације. Са више од 9200 дипломираних студената које је, у току свог постанка изнедрио, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу наметнуо се као референтна високошколска институција у Републици Србији и право је место за улазак у свет академских грађана.

ЛШ: За крај овог разговора нам реците који је Ваш кључни мото у живот?

-Моја порука, односно животни мото је да увек "гвоздено" верујем у себе и оно што радим, а то препоручујем и свим младим људима који улазе у свет одраслих. Свако ко верује у себе и оно сто ради, пре или касније, уживаће у плодовима свога рада и постићи ће успех. Наравно, под условом да уложи максималне напоре у постизању тог циља.

ЛШ:Хвала Вам пуно на нашем данашњем разговору и издвојеном времену. Желим Вам пуно среће и успеха у будућем животу и раду.
- Хвала и Вама на исказаном интересовању према мени као појединцу и институцији коју представљам и на чијем се челу налазим. Желим и ја Вама пуно успеха у активностима које Вас очекују у наредном периоду.


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"