Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fin-rv-u%2F78-izv-ri-srps-g-v-s-s): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

Новица Антић, председник Војног синдиката Србије о повратку у Шумадију

ИЗВОРИШТЕ СРПСКОГ ВАСКРСА!

Пише: Д. Илић

Антић је рођен у Београду. По оцу Шумадинац, мајка му је из Јасеновца. Пре 12 година вратио се са братом на дедовину и ту живи са породицом.


 


- Некако је после свега што нам се издешавало, учествовање у ратовима, погром по други пут у XX веку наше фамилије у Јасеновцу, да се окупимо у Крагујевцу, на породичном имању. Продали смо све што смо имали и што су три генерације стицале, осим имања у Јасеновцу и у Крагујевцу саградили куће. Једноставно, кренули у нови живот. Шумадија је била природан избор, жеља да се сви сакупимо ту на, што каже народ, појилу. И њене особености које су, на жалост скрајнуте последњих деценија, сачуване су у обичним људима, сељацима, радницима, навикама, смислу за хумор, виспрености. Шумадија је поднела велику жртву за Србију, али успела је да сачува све њене вредности, традицију, па ако хоћемо огољено да кажемо и доброту и честитост људи. Извориште је свега што је покретало Србију.


 2


 

Рекли сте у једном интервјуу „да ће жилавост српског сељака“ победити..

- Српски, односно шумадијски сељак је поднео највећу жртву у прошлости за добробит Србије. Ако сумирамо XX век, нема периода када шумадијски сељак није био у првим борбеним редовима у свим ратовима. Нема периода економских криза када није отхранио и прехранио Србију. Сада када је у народу завладала апатија, која је последица свих недаћа и неправди коју је српски народ доживљавао, почев од сопствених власти, потребно је подсећати се на те периоде српске историје. А они су били кудикамо тежи него ли што је тренутно стање оптерећено немаштином. Српска војска је једина у историји савременог ратовања донела одлуку да препешачи Албанију и не преда се. Српски сељак је знао да прехрани државу и у „гладним годинама“ после Другог светског рата. Све је то дефинисало Шумадинце и Србе, као жилав и достојанствен народ који и сада, у ери комуникација, може изборити своје место под сунцем и оваплотити своје искуство и своју жртву.


 


 

У јавности словите за проруског човека. Мислите ли да је будућност окренута ка Истоку?

- Шта значи проруски човек? То је измишљена поштапалица којом се управо жели поставити граница између српског и руског народа. А ту је немогуће поставити границу. Осам векова дипломатских односа, сарадња и у добру и злу, православна вера и сестринске цркве су једно сазвежђе између кога је немогуће поставити било какву баријеру, а посебно не кроз идеолошке фразе. Наравно да не треба бежати ни од позитивних вредности које долазе са Запада, али личног сам мишљења да су оне које су овде представљене по културу Срба декадентне. Кроз призму борбе за људска права провлаче огољени интереси безбедносних служби, али и декадентних појава. Чињеница је да се после двадесетогодишњег наметања „западне културе“ у Србији дешавају ствари које се никада пре нису дешавале, да су кривична дела рецимо педофилије и вршњачког насиља у наглом порасту. За све је потребно озбиљно истраживање, озбиљна анализа а не стихијско пласирање вулгарних садржаја који чак завршавају и у српским уџбеницима.


 


 

Да се вратимо Шумадији. Данас су српска села полуопустела, градови се расељавају, људи одлазе у иностранство...

- Србију годишње напусти 60 хиљада људи и проблем расељавања становништва је акутни проблем свих транзиционих земаља. Мало је познато да је ар земље тренутно јевтинији у Хрватској, него ли у Србији, људи одлазе у земље Европске уније пошто су они и чланица. У Македонији званично број гласача се са последњих избора смањио за 18 година, са 1,8 милиона на 1,3 милиона. Дакле, нестала је, одселила се четвртина становништва једне земље. И то је проблем који је и нас задесио и који нас чека у будућности. Мора се обновити српско село. Да се врате млади. Паметније је било да је држава давала младим брачним паровима субвенције од по десетак-двадесет хиљада евра да се врате на село, него ли што смо финансирали белосветске компаније које су дошле овде и запослиле српску младеж за месечну плату од тридесетак хиљада динара. Шумадија има потенцијале у воћарству, пољопривреди и туризму. На томе треба градити будућност. Међутим, претходно треба да се уради инфраструктура, да се организује задругарска или сличан вид продаје. Ту је рачуница јасна. На један динар уложен у српског сељака држава зарађује још толико. Мере обнове српског и шумадијског села морају бити тренутне: финансирање младих брачних парова и њихов повратак, уз обавезу да проведу на селу најмање двадесет година, уступање комплетне механизације која ће се исплаћивати дугорочним бескаматним кредитима...да оживимо и обновимо село. Кроз историју се показало да нам је то увек била спасоносна опција. Сама Шумадија је успела да сачува срж српске традиције, да се кроз обичаје и светковине отргне од пошасти ријалити културе којом нас бомбардују. И то је темељ њеног препорода и васкрса српског села у будућности

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"