Deljenje

 

КНИЋ ЈЕ РАСКРНИЦА СРБИЈЕ!

Пише: Алекса Вићентијевић

- Са тимом младих људи, покушавамо да ствари приземнимо, да преиспитамо се где смо и шта смо. Да увидимо где су нам грешке и на основу тога доносимо одлуке којима системски решавамо проблеме. У 36 места у општине нема сале, дрвене бандере стварају проблем у снабдевању енергије, поред највеће акумулације и држави села око језера немају водоводну мрежу, то је наше стање ствари и то морамо да променимо- каже у интервјуу за портал Лепа Шумадија Мирослав Николић, однедавно први човек општине.


 


Готово да нема човека у гружанском крају који не познаје „Мирослава Воћара“, како му је надимак овде. Увек је, деценијама уназад спреман да поразговара, да посаветује, да са својим големим искуством успешног привредника помогнемо почетницима у послу којим је „зарадио“ свој надимак. Официјална биографија каже да је Николић рођен 1969. године у Краљеву. Основну школу је завршио у Врбетима и Витковцу. Средњу школу унутрашњих послова завршио је у Сремској Каменици. На функцију председника општине Кнић изабран је 3. августа 2018. године. До избора на функцију председника општине био је запослен у служби МУП-а Србије. После МУП-а радио је у приватној компанији Агромаркет-Крагујевац. Од 2004. ради у ПИК-у Јужни Банат у Белој Цркви као генерални менаџер. У том периоду специјализовао воћарство у Италији, Аустрији, Словенији, Немачкој и Холандији. Од 2010. године власник је предузетничке радње "Гружа аграр" са седиштем у Балосавама и формирао је породично воћарско пољопривредно газдинство. Проглашен је за предузетника године 2015. у Србији у области аграра. У периоду од 26.05.2016. године до 01.12.2017. године обављао је функцију председника Скупштине општине Кнић.

- Да ли постоји план дугорочни план развоја општине Кнић у наредним годинама?

-Као што смо рекли ми се још увек бавимо стварима које су у прошлости занемариване. Села немају адекватну путу инфраструктуру, канали су неочишћени и приоритет је изградња и санација путева, водоводне мреже и изградње основне инфраструктуре, као предуслова омогућавања младим људима да се врате. Мени је најдражи податак да је општина први пут после дугог низа година повећала свој број становника, колевке у селима више нису вест за насловне стране. Полако долазимо до тачке када можемо и размишљати и о стратешким стварима и пројектима за општину. Најважнија је изградња и обнова инфраструктуре. А егзактни подаци говоре да је у овом години у општини Кнић асфалтирано преко 28 километара путева укупне вредности око 209 милиона динара. Преко 60 милиона динара је уложено у рехабилитацију некатегорисаних и атарских путева. Завршили смо асфалтирање путева у месту Гружа, паркинга и тротоара у месту Топоница као и три путна правца у Липници 890 метара, Борчу 450 и Љуљацима 880 метара, а у току је асфалтирање путева у Рашковићу дужине 700 метара и рехабилитације најоштећеније деонице пута у Претокама од 400 метара. До краја године завршићемо асфалтирање још 19 путних праваца и добити 12 километара нових путева, а улаже се у поправку и насипање сеоских путева још 40 милиона динара.

- Овдашњи крај је углавном пољоприведни. Сељаци се жале на ниске откупне цене, цене горива и низ недаћа које су их последњих година задесиле?

-И сам сам јео тај хлеб годинама и знам за проблеме који се увек јављају у времену откупа воћа. Решење је у укрупњавању и заједничком наступу на тржишту. Ако бисмо, примера ради у селима имали под засадима нектарину на неколико стотина хектара, ствара се један потенцијални и респектабилни играч на тржишту. Формирали смо, волим да га тако назовем, Савет домаћина, или савет за привреду и пољопривреду у коме су успешни људи из овог краја. И кроз то рад тог тела покушаћемо да и едукацијом и искуствима других региона дођемо до дугорочних решења. Није срамота питати ако не знаш, и да тако утичеш на ствари на које можеш. Сведоци смо климатских промена, непогоде нису заобишле ни книћанску општину и преко Канцеларије за јавна улагања ове године изградили и реконструисали смо пет мостова и клизиште вредно 27 милиона динара.

- Велики проблем је водоснабдевање и нелегална градња на акумулацији језера Гружа?

-Ту долазимо до апсурда да су нам села и поред највеће акумулације, да тако кажем жедна. Кнић је заморче у том проблему и апсурдна је ситуација да се преко нас преплићу власнички односи над језером и републички закони, а да Кнић нема ни динара од воде којом се снабдева више од половине становника града Крагујевца. Та питања смо отворили и идемо ка сврсисходном решењу. Сви који ме познају знају да нисам човек склон рушењу. Ако постоји добра воља проблем је увек решив. Ми тренутно спремамо пројектну документацију за обезбеђивање снабдевања пијаћом водом и то је једна од капиталних инвестиција за општину у којој живи 16 хиљада људи. Али, опет да се вратим практичним проблемима. Уложићемо значајна средства у обезбеђивању снабдева водом школу у Топоници и месној заједници Врбета. И од села до села. Где год може да се реагује интервентно морамо бити сервис грађанима. У том контексту смо успели да оживимо једино комунално предузеће „Комуналац“ Кнић, да купимо машине и упослимо људе. Убрзо се решава и проблем зграде.

- Као један од најуспешнијих приватника у Србији можете ли подвући линију између руковођења општином и приватном компанијом?

-У својој компанији нисте оивичени некада апсурдним процедурама у реализацији донетих одлука. И када одлучујете онда је мања одговорност, јер овде лоше одлуке утичу на хиљаде породица, на судбину краја који је сада буквално на прекретници: да ли ћемо ићи напред или дозволити да нам села остају пуста, да нам се имања запрложе, да се младеж одлази у фабрике у друге градове. А Кнић је раскрсница путева ка Косову и Метохији, Црној Гори, Бугарској и осталим земљама. Ту треба тражити шансу. Бог нам је дао туристичке потенцијале кроз језеро Гружу, Борачки крш и све остале природне лепоте Шумадије да можемо само нормалним приступом да омогућимо боље услове за будућност и визију Кнића као модерне пољопривредно -туристичке општине. Не кријемо да желимо да учимо да унапредимо наш гружански крај, да се такмичимо пројектима и да будемо пример успешне екипе у многим областима у Шумадији и шире.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"