Deljenje

 

Пинтер Мирослав Шишмановић (74) из Маслошева код Страгара чува занат и прави бурад

 

НЕМА РАКИЈЕ БЕЗ ДРВЕНОГ СУДА

Пише: Драгомир Илић

 

Од готово двадесетак мајстора у околини Страгара, Шишмановић је остао једини мајстор. Млади неће да уче, а народ ракију чува у стаклу и пластици. Нема ракије док не одлежи у бурету, каже Мирослав.

 

-Шта је народ растурио и попалио каца и буради, Боже сачувај. Лакше им да пређу на пластику и стакло, а не да одржавају дрво. И сад углавном доносе бурад на поправку, ретко ко наручи ново буре - овим речима Мирослав Шишмановић (74) прича о сутону свог заната који је пре више од шездесет година научио од свог деде. Овде у Маслошеву, само пре неколико година било је седморо пинтера, пинтора или бачвара, како су их у Шумадији кроз историју звали.



 

А некад није било тако. Са својим дедом Милутином од кога је изучио занат „крстарио“ је целом Србијом, правили су и по три бурета дневно. Отац му је погинуо 1944. године, деда је преузео бригу о њему и заједно са њим усавршио је овај занат којим је, како каже „децу отхранио“.

 

-Нема пића без дрвеног суда. Ракија ако не одлежи у бурету она нема ни мирис ни боју како треба. Некад се и воће остављало у бурићима. Деда и ја смо 1962. године 900 бурета направили, по 300 у Каменици, задрузи у Страгарима и по 150 у Тополи и Шаторњи. У Каменици је народ брао дивље купине и одлагао у буриће - присећа се мајстор Мирослав времена када је посао цветао све до пре „десетак година“. Од тог времена нема ни дивљих купина, а све је мање и пинтора и буради. Чуо је да су раскрчили грмове, засадили друге купине, калемљене врсте и извозе.

 

Сву бурад израђује ручно. Алат, који није од железа сам прави. Најбитније за њихов квалитет јесте то да грађа буде сува. Што се ракије тиче, по њему најбоље је да стоји у храстовом па у багремовом бурету. Тада ракија „добије лимун-жуту боју“. Мирослав није љубитељ бурета од дудовог бурета.

 

-Људи не знају да ракија не сме дуже од седам- осам месеци да се држи у дудовом бурету. Поцрни као кафа, повуче горчину, ако се не промени и стави на време у суд мора да се опет „препече“. У храстовини и багрему може да стоји довека. И за вино је боље - каже Мирослав, који је пре неколико дана добио наруџбину за буре од сто литара да направи за неког човека из Бање код Аранђеловца. Цена је раније била „марка за литар“- сада је „евро за литар“.

 

Боли га, вели што нема младих који су заинтересовани за овај занат. Око му заискри када прича о унуку који је тренутно ту, пошто је дошао из Немачке.

 

-Неће он. Једном кад оду да се школују и раде у иностранство не враћају се. А и ја да га терам да буде пинтор, не иде - самоиспиитујући наглас размишља Мирослав. Очекује да му се син врати на имање из Крагујевца, овде у Маслошево, коме је Бог дао све што човеку треба.



 

А за занат- каже учио би некога и џаба, али су млади неизаинтересовани, нису упорни.

 

-Каже мени мој један ту комшија „унук му завршио за столара а не зна садиљку да направи“. Некад се занат другачије учио, алат у руке и ради, помажи док не савладаш основно. И полако. Да неко хоће неко стварно да научи радо бих му помогао - прича нам Мирослав, који се некако увек врати и дотакне оних „купина из Каменице из 1962. године“.

 

-Нема више дивљих купина, али и нема народа да их бере и кад би их било. Оде све у град. Ето горе у Љубичевцу, био сам недавно, четири куће је остало, а некад је врело од народа. Овде смо на Јасеници ред чекали да напојимо краве, сад готово их више и нема, три човека их гаји у селу - каже нам Мирослав док узима чекић и доле долином, ускоро одзвањају тупи звуци, пинторских удараци о железо. Одлазећи..

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"