Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fljudji%2F137-pi-ni-s-vi-n-djrz-z-pl-v): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

Миодраг Ћирић (48) из села Маслошево, један од последњих мајстора за израду плотова

ПИЈАНИ СЕ ВИШЕ НЕ ДРЖЕ ЗА ПЛОТОВЕ

 

У Шумадији, где је свако сеоско двориште било ограђено плотом, данас оваквих ограда готово да нема. Ради се по сећању од дедова.

 

- Она народна „држи се ко пијан плота“ одавно више не важи. Не зато што немамо „пијаних“, по томе и предњачимо у Европи. Нема једноставно више-плотова. Сам Бог зна и када је настало име ПЛОТ. Неки кажу да је изведено од словенске речи ПЛЕСТИ. Помиње га и чувени Растко Петровић у једном свом стиху у сличном контексту. Све у свему, није било села све до педесетих година прошлог века у Шумадији, чија дворишта нису била ограђена плотом, а касније се прешло на тарабу, па на ограде у облику какве и данас сусрећемо.

Миодраг Ћирић (48) из Маслошева код Страгара решио је да сачува занат. Када је у фабрици у Крагујевцу остао без посла вратио се у село и ухватио-плота. Трезан. Схватио је да овај занат изумире, али и да на тржишту има простора, дворишта се све више уређују у такозваном етно стилу, ту су и етно села која ничу на сваком кораку.

- Деда је правио плотове. Отац касније старинске столове и столице. Запамтио сам како деда ради и када сам се вратио видим да у мом селу плот има само мој брат. Тих његових 15 метара плота је једина оваква ограда у крају иако је њима некада била ограђена свака кућа у селу - каже Ћирић. Поред чињенице да је реч о еколошкој огради, она траје и до сто година. Штити од прашине а опет са друге стране кроз њу пролази ветар, тако да је у дворишту увек пријатно лети за седење.



 

- Плот чини прошће. Проштац је узани колац. Он је са једне стране зашиљен и пободен у земљу. То је основа плота. Кад се проштац побије у земљу, онда се на горњем делу уплиће пруће. Добро уплетен плот траје и сто година, а за плетење 350 метара плота потребно је недељу дана. За добар проштац, потребан је добар колац, објашњава мајстор Ћирић. Према овим речима „прошће најчешће узима од багремовог дрвета“. Некада је коришћено дрво шљиве црвењаче, коју је у Шумадији одавно убила болест „шарка“.

- Багрем мора да буде "зрео", пошто се он код израде плота не струже, него се цепа секиром. Тако је рађено од давнина. Коље је некада побијано густо једно до другог, да ситна стока не би пролазила кроз ограду. Увек би се плела два коца у пару, "она" и "он", бар тако тврде стари мајстори овог заната. Када је реч о прошћу, којим се ова ограда уплиће, ја увек бирам јасеново, а треба га узимати у пролеће. Некада је на месту ограде копан јарак, па је у њега побијано прошће, а данашње плотове правимо тако што прошће у земљу чекићима побијамо - објашњава Ћирић.



 Мајстора овог посла некада је било много, сада су остали само најупорнији или то по сећању раде они који памте како су то чинили и њихови дедови.

 А.С


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"