Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fljudji%2F139-nci): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

ТАЛЕНТИ: АНДРИЈАНА АНЧИ ВАСИЉЕВИЋ

Студент графичког дизајна има ванредан таленат и већ доста запажених радова иза себе. Текст о њој доносимо у необичној форми како и приликује креативности коју ова млада Крагујевчанка поседује. Анчи ствара на пољу примењене и ликовне уметности, тренутно је на мастер студијама Филолошло-уметничког факултета у Крагујевцу

 


 

Аутопортрети са студија (Андријана Васиљевић - Анчи)

Ко је Анчи?

Једно бледо-љубичасто биће од 3,5 kg, проникло из океана у коме и данас плови на својој барци. Усидрила се 10. јуна 1994. године, у породилишту у срцу Шумадије, првој српској престоници - Крагујевцу. Детињство је круна пловидбе, у коме је главни кр(еат)ивац за организовање дечурлије из краја, од спортова до умних и креативних игара. Игра је остала и данас прави смер у пловидби званој живот. Игра је и пливање, од кога крећемо још у утроби. Неко цео живот плива са мишићима, неко се дави у плитким данима, неко остане да чека, а неко успева у миру да пређе и океане. Зависи од жеље и снова, све остало је пресушена материјална илузија за којом јуримо као Западни човек. Све док се играмо, ментално и духовно растемо, емоционално сазревамо. Нема ту неког ни почетка, а ни краја, када смо у кругу. Проблем је што троуглови несреће праве димензије које у игрању не постоје. Сами смо их задали да бисмо нарушили циклус круга.

И Основна школа и Друга крагујевачка гимназија су биле нешто одговорније игре, у којима је увек пар добрих људи, кроз своје снове покушавало да оплемени све(т) око себе. Таквом игром смо наставили, а пут је све време пратио и стваралачку страну. Та линија је увек била окидач између снова и папира, боја, оловака, платна, између снова и фото-апарата, између снова и глине, песка, или технолошких компјутерских помагала. Линија је била све, а остала је само тачка. Она што ме води у том истом кругу од кога сам почела да пливам. Сада сам ту негде, на студијама, свршеним Основним академским, тренутно на Мастер студијама на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на одсеку за графички дизајн.

Шта те највише покреће или инспирише?

У покрету сам за свим непознатим стварима, као и у ранијим данима. Од момента, како моји стари препричавају, да сам са најбољим другаром из зграде пронашла рупу у вртићу и побегла у непознато, те успешно и пронашли свој дом. Све су нас неке институције обликовале, али ето, још са 5,6 година сам изгледа осећала где ''леже рупе добрих и лоших сазнања'' и да трагање и јесте циљ до слободе, али опет сам знала где остају праве вредности, те сам се у тај дом и вратила. Пловидба никада није ни стала. Живот је препун сазнања, жеље за знањем, а не само бура информација, која свакако није добра за моју барку, јер се исувише таложи канцерогеним и рђавим материјалима.

Данас могу хранити коке на селу, помагати у изради столова, снимати неки занимљив сценарио који сам са другарицом смишљала пешачећи 20 км до села, или учити да галопирам на коњу, а сутра већ осликавати собу, радити плакате за концерт у оближњем локалу, или пак проучавати паралеле између Етне и породилишта. Једноставност у свему је довољна да схватимо колико је дивно упознавати микро и макро свет и спајати неспојиво. Исто тако и у уметности. Не волим да цепкам све на много делова, нашта се данашњица своди. Колико ме интересује сликарство, мозаик, толико ме и интересује писмо, књига, дизајн и читаво маркетиншко друштво 21. века. Али, најбитније је сачувати свој мир, онда свака тишина постаје најбоља фиока схватања онога што смо физички дејствовали.

Опиши нам једну стваралачку област?

Пошто сте се конкретно интересовали за фотографију... Па, не знам, шта ту могу да додам, сем да се и даље играм. Волим да истражујем, али не баш много у технолошком смислу, већ у свету око и између нас. Волим да стварам свој сценарио и кроз фотографију, као и кроз цртеж. Онда то има неки дубљи смисао. Након прве самосталне изложбе, претходне године, која је била везана управо за те сценарије док путујем и посматрам различитости и проналазим себе, добила сам неке врло добре критике, пре свега повратне Осећаје и Емоције. Тога данас на "размени'' све мање, а све више хладних папира и људи робота. Фотографију сам почела озбиљније да проживљавам, након мени битних предавања код Универзитетског професора. Имали смо је прве две године студија. Још више је допринео да наставим своју пловидбу и на том пољу. Разна су искуства пролазила, попут људи који су ме доводили у њихове радне просторе, имања, концерте или нека битне животне моменте. Желели су да покушам да направим свој сценарио...Ваљда су препознали ту линију која ме води у свему. Ништа посебно ме не интересује тај комерцијални део исте, али сам увек била спремна да пробам и искусим и ту страну технички напредних људи. Уосталом, помаже у графичком рекламном делу. Све је то лепо, јер свако плови у својој бурној игри живота.

 

За своје 24 године сте доста боравили у разним земљама, освајали већ неке награде и у вашим пољима? Има ли речи о томе?

Било је доста размена, сертификата и награда, највише у средњој школи, на факултету су дошла одређена признања за учествовања на разним изложбама и пројектима. Те награде су само један физички део, обележје, да сам нешто урадила у том трену добро, или мање добро, али најбитнија награда је колику јачину емоција носим на тај тренутак. Јер само то употпуњава количину љубави која лебди над мојим идејама. Ту сам највише захвална професорки немачког језика, која је у тим тинејџерским годинама осетила жељу за сазнањима, те ме је слала на разне радионице, дружења по Европи, где сам расла са децом из читавог света. Расла у сваком смислу те речи, и схватила лепоту различитости у сваком од нас и једноставности у свету около. Ти дани су ме подсетили на оно детињство коме се радо враћам, а уједно да такве тренутке свакодневно покушавам да одржим око себе. Сем животиња, увек су били и надолазе људи који то осећају и који су јединствени по свом размишљању, ходу, независни од неких система који прописују да нешто мора бити. Шта мора бити, сем здравих мисли, великих идеја и различитости. Онда има још наде за нешто ново, јединствено и неограничено у стварању у океану који је све више загађен вирусом механичких лутака.Будни сањајте.


ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"