Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fljudji%2F141-ljub-v-sn-v-sv-g): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

Зоран Гагић, један од најуспешнијих архитеката у Паризу

 

ЉУБАВ ЈЕ ОСНОВ СВЕГА !

Пројектовао три фудбалска стадиона у Француској, капиталне објекте у Женеви, хотел на пустом острву у Тихом океану, међу 44 хиљаде архитеката у Паризу постао озбиљан ауторитет у свету архитектуре.

 

Када је покојни Никола Кока Јанковић, академик, најбољи српски вајар и аутор споменика Николе Тесле у Њујорку, после неуспешног конкурса, инсистирао да Легат у коме ће бити смештена његова завештана дела граду Крагујевцу, пројектно реши Зоран Гагић, архитекта из Париза - међу добрим познаваоцима ових прилика није било изненађених. У истој згради смештено је и одељење Српске академије наука и уметности, а Гагић је у академским круговима већ познат. Шира јавност у Србији готово да никада није сазнала да је један од водећих архитеката у Француској- Србин и да је тамо скоро две деценије имао успешан Архитектонски биро.

 

Зграда која је изграђена у Крагујевцу по његовом идејном решењу, право је освежење у турoбној соцреалистичној околини мегаграђевина, које су рађене седамдесетих година прошлог века. Поред њих у свом сивилу не заостају ни грађевине које се тек раде. “Заробљен” у окружењу Гагић за своју “малу” грађевину налази идеално решење. Одлучује се за употребу природног камена, пуно светлости , практично и лаичким језиком речено објекат је скулптура, врло сложена а са друге стране и врло једноставна. Баш као и сам живот архитекте Гагића, чија авантура креће 90-их година прошлог века одлуком да оде у Париз, и тамо међу 44 хиљада регистрованих колега од којих трећина нема посао, започне каријеру.



 

-Тада нисам добро чак ни говорио француски језик. Верујем данас после свега да је љубав према послу, та префињена заљубљеност у уметност основ сваког дела, успеха, воље...-прича Гагић, који се у главном граду Француске нашао у приликама које су дијаметрално супротних од ових у Србији. Међутим, решен да нема назад, корак по корак напредовао је, у то време у једној од две водеће светске грађевинске компаније Буиг из Француске.

-Газда те компаније знао је да каже „Срби су ме направили и подигли, али Срби ће ме и уништити“. Некада су наше грађевинске фирме биле озбиљне у светским оквирима, и добиле су много послова у Ираку, Либији, афричким земљама. Тако су и Буигу узимале послове -каже кроз смех Гагић, који се убрзо одлучује да у Паризу отвори свој Архитектонски Биро. А то ће двадесет година касније резултирати учинком који мало који Србин у овом послу може да се похвали. Са својим колегом из Београда и Жан Ив Филипом, француским архитектом пројектовао је три изграђена фудбалска стадиона, на десетине објеката у заштићеним деловима Париза, хотел на пустом острву у Тихом океану, али и постројење за пречишћавање отпадних вода града Женеве у Швајцарској. Сви фудбалски стадиони који су изграђени по његовим пројектима су покривени, капацитета око 25 хиљада гледалаца а тимови су у првој француској лиги. Иначе, све послове добијао је на конкурсу. Нерадо подвлачи паралелу између прилика у Србији и Француској.

 

- Тамо је све системски уређено. Оног тренутка када постанете члан Удружења архитеката у Паризу, ви сте заштићени. Ваше је да радите и плаћате порез. Када сте нови у послу, рецимо, добијате мање објекте, куће, и под будним оком сте такозваних жирија или комисија које додељују готово све послове. Састављене су од новинара, сликара, архитеката, урбаниста, политичара. Правила су врло строга - каже Гагић, кога је тада зачудила једна чињеница. У Француској младе архитекте плаћају фирмама да би стажирале, и научиле што боље посао. Временом и његов Биро имао је много младих стажиста.

 

-Код нас чим се заврши факултет, млађе колеге одмах се усуђују да узимају велике послове. За неке од тих послова и сам бих се замислио да ли бих их прихватио и после оволико искустава, из страхопоштовања према лепоти архитектуре . У томе је кључни проблем. Ако је све решено системски, онда је то једна река која тече. Без кича и шунда. Зна се рецимо у Паризу по фасади, која је зграда када направљена. По детаљу, уметности. Када сам се вратио после скоро 20 година ужасавала ме је чињеница да нисмо ни корак направили, напротив. Ни један град у свом језгру у свету у центру не поседује вишеспратнице, зграду од осам спратова или било шта слично- прича нам архитекта Гагић који се после успешне каријере вратио у Крагујевац. Каже дошао је игром случаја и више се није враћао. Волео је да “види дана”, како то кажу Шумадинци, и посао од јутра до сутра, уз све сатисфакције му је једноставно речено дојадио. Да би живели у Француској, мишљења је, морате се тамо и родити, из колевке стицати навике.

 

Што се тиче стања у српској архитектури и поред пошасти која ју је задесила, убеђен је да може да се поправи. Да се бар крене са променом фасада, које се код нас раде углавном од стиропора. Примери како неки град треба да изгледа су ту, у архитектури до Другог светског рата, постоје и природни материјали за фасаде, и знање стицано којекуде по свету. Потребна је само воља коју је Гагић имао када је кретао у непознато. И први корак.

Д.Илић


Нови Београд најружнији граду Европи 

-Нови Београд је најружнији град у Европи што се тиче архитектуре а парадокс је да се налази окружен Земуном и старим градским језгром Београда, у којима је цветала српска архитектура. То је општеважеће мишљење свих људи из струке, али и то се може решити, тачније ублажити променом и обновом фасада и природним материјалима - каже архитекта Гагић

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"