Deljenje

 

НАДЖИВЕО СВЕ ГОСТЕ СА СВОЈЕ "САХРАНЕ!“

Пише: Драгомир Илић, kurir.rs

 

Направио своју „сахрану“ 1995. године, а свих 25-оро гостију умрло, чак и лекар који му је открио рак грла.



 

Популарни Дракче Коњар, што кажу Шумадинци, „побегао са лопате“ још пре више од двадесет година. Од тада не пије воду. Само козје млеко, ракију и пиво. Сви пријатељи који су били на опроштајном ручку, „сахрани“ - умрли су.

Да ова прича нема сведоке, тешко да би у њу било ко поверовао.

Тек она почиње 1995. године када су Крагујевчанину Драгишу Миливојевићу, данас 67-годишњаку лекари открили рак грла и дали му свега три месеца живота. Дракче Коњар, како га знају у родном Јовановцу, селу надомак Крагујевца, али и сви суграђани, отишао је и до Београда, до Ургентног центра, да види има ли му спаса.

-Тамо ми је наш лекар одавде, мајка му је била професорка у Гимназији рекао „могу да те спасем, али морам све да извадим, и грло,и гласне жице“- прича нам уз помоћ апарата Дракче Коњар, поносан на свој надимак, више ли на крштено име. По надимку га сви знају, каже. Са тим надимком после доласка са Ургентног центра у Београду, дошао је у Крагујевац и отишао у све кафанске, боемске, бесмртне легенде, које ваљда само та иста Чаршија, сама по себи, зна да испише.

-Сви ми смо се скупљали одвајкада „У Библиотеци код Милутина“ где год се налазила. Позвао сам другаре било је њих око дведесетпеторо, седели, причали која ме мука задесила. Не знам терало ме нешто да направим тај ручак, па ето ако се нешто догоди да ме памте по томе. Нисам знао тада да ћу да се извучем. Частио сам ручком. А покојни власник Милутин Рашковић је био легенда, шерет и ко код да је дошао питао га је „шта ради ово Дракче Коњар, шта слави?“. Вртео је главом и одговорао „Ћути, прави своју сахрану“. И тако ја направим „сахрану- прича нам човек који ће, испоставиће се, победио рак. Штавише, надживео је свих 25-оро људи који су присуствовали те 1995. године „његовој сахрани“ и поменутом ручку. Умро је чак и доктор који му је дијагностификовао рак грла и дао у три месеца живота, иако је 15 година био млађи од њега!

-Све их је сахранио, једино сам ја „претекао“ тај ручак, и жена која нас је служила. Али сам тада био случајно ту, нисмо се ни познавали - у полушали, али и у чудном осећају сујеверја прича сведок догађаја Александар Шарчевић, звани „Аца Каменорезац“ из Ботуња. Тог августовског дана 1995. године је и упознао Дракчета.

- Од тог испраћаја, сахране шта ли је било, прошло је тачно 23 године. Сви који су били за сталом су умрли у међувремену. И мене би саранио да сам га тада познавао (смех). Има он да пије ракију још двадесет година- препричава Аца Каменорезац чудну атмосферу са легендарног ручка који поседује све што сјај и сивило Чаршије може да донесе - и трагикомедију, и бесмисленост, и преиспитивање, и спознају да је она народна да „нема смрти без суђеног дана“- почетак и крај свега.


ПИО ПИВО И КОЗЈЕ МЛЕКО

Дракче Коњар пио је све ове године само пиво и козје млеко. Убеђен је да га је то спасило смрти. Пуних девет година после операције није пио ракију, али сада је не заобилази.

-Нисам се предавао. Чим сам се оперисао и даље сам се учествовао на тркама са коњима. Возим запреге. И дан данас. Поткивам коње. У животу ако се предаш готов си- каже овај необични саговорник. 


ГОВОРИ ИЗ ТРБУХА

Како је морао поново да учи да говори, пошто су му из грла „све извадили“ због рака, научио је да говори из трбуха. Тако и сада прича. Каже да је као возач у „Заставиним“ Привредним возилима, имао тешку трауму пре обољења, када је хтео да згази двоје људи. После је на Тјентишту у Хрватској возио неки товар и када се вратио једноставно је занемео. Годину дана је избегавао операцију јер није могао да остави цигарете.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"