Deljenje

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ИМАО ДУШУ!

Приредио: Драгомир Илић

 

Ко је био Никола Кока Јанковић по многима највећи српски вајар.


Koka1


 

Аутор великог броја монументалних споменика, безброј уметничких дела, у историју је отишао тихо, оставивши свом граду непроцењиву уметничку збирку скулптура

 

За изградњу Легата у Крагујевцу, у коме ће бити смештене скулптуре Николе Коке Јанковића(1926-2017), вајара и српског академика, били су ангажовани људи из највиших академскх кругова. И сам тадашњи председник САНУ Никола Хајдин био је председник комисије. Страхопоштовање према његовом делу и општеприхваћеној чињеници да се ради о највећем вајару који је икад рођен у Србији, довело је до поништења првог конкруса за идејно решење легата. Касније оно било поверено Зорану Гагићу, искусном и познатом архитекти из Париза, зграда је изгражена а ускоро се очекује његово отварање. У њој ће бити смештено и Одељење САНУ.

 

„Његов Доситеј је господин“

 

Тако ће непроцењива Кокина збирка скулптура и предмета од бронзе, глине, пластике, камена… завештана родном граду наћи на једном месту. Бог је хтео да то не дочека јер је умро 2017.године у 91-ој години живота. Редовни професор ФДУ и стални члан САНУ, иза себе је оставио монументална дела: споменик скулптура Борису Кидричу, који се данас налази у Музеју савремене уметности, споменик Николе Тесле у Београду и Њујорку, споменик Доситеју Обрадовићу на Студентском тргу у Новом Саду, споменик Војводи Радомиру Путнику и Јоакиму Вујићу у Крагујевцу и много тога другог.

 

-Његов Доситеј је господин који је, ослоњен на штап, кренуо у шетњу. Његов Јоаким Вујић се обраћа публици, његов продуховљени Никола Тесла је загледан у делове мотора и трансформатора, које држи у шакама, тражећи у њима одговор на питања која само он може да постави - рекао је песник Љубомир Симовић једном приликом о његовим скулптурама. Знао је, каже Симовић, да Кока као традиционалиста и реалиста избегне идеолошке замке, да његове фигуре на јавним споменицима нису патетичне, не носе заставе, не машу пушкама, не бацају бомбе, не пењу се на коње и високе постаменте са којих се обраћају масама.

 

Његови познаници кажу да је био прескроман човек. Тешко му је падала и ововремена банализација која су донеле деведесете.

 

- Ма ми живимо у доба спорта и разоноде. Не уклапам се, или боље рећи уклапам се колико могу, али... Немојте ми узети за зло, одувек сам јако самокритичан. Кажу и да сам скроман, али то нисам, јер се не задовољавам осредњим - рекао је у једном интервјуу које је ретко давао.

 

Цртао у инат оцу

 

Све је кренуло у Крагујевцу, где се и родио 1926.године. У инат оцу у почетку се бави цртањем. Код деде опанчара примећује да постоји “та жица вишка уметности”, али да уметност постоји и ван онога што је заокружено у званичним историјама уметности, сакупљеној у музејама и галеријама. Одлучује да у поратној Србији упише Академију ликовних уметности у Београду. Тежећи ка префекционизму многа своје дела је уништавао, па поново радио. То ће примети и његов професор на Академији у Београду Лојзе Доланар речима “да се Јанковић тешко задовољава својим скулптурама и да често руши своје скулптуре”.

 

-Јанковић је талентован, врло озбиљан није оптерећен нинбусом модерног по сваку цену, нити експериментише ексравагантним формама ради помодарства и јефтине помодарности чега има код нас - записаће његов професор Сретен Стојановић 1958.године, када се млади Кока определио за фигуративну, класичну архитектуру. Управо је од професора Стојановића научио о значају унутрашње конструкције и довео је до савршенства.

 

Мића Поповић и Ђорђе Кадијевић рекли су једном приликом да “о Коки никада нико није написао ни једну лошу реч”. Његово обимно стваралаштво, људскост и васпитање једноставно тако нешто није дозвољавало чак ни злонамернима. Са урођеном му скромношћу, самопреглац и посвећеник, окружен својим ученицима и пријатељима тихо је отишао 2017.године.

 

-Када сам био дечак, на планети је живело две милијарди људи, а сада нас је седам. Тако је на свим пољима. Програмиран сам аналогно, а живим у дигиталном добу. Научени смо да трајемо, а сада се животни стилови мењају са животним добима - рекао је једном приликом за РТС. Изабрао је непристајање. И историју.

 

СПОМЕНИЦИ КОКЕ ЈАНКОВИЋА

1963. Споменик Борису Кидричу,Београд (1997. премештен у Парк скулптура Музеја савремене уметности у Београду) 
1970. Спомен обележје испред фабрике аутомобила „Црвена застава“,Крагујевац 1971 Рељеф на Споменику Космајском партизанском одреду аутора Војина Стојића 
1975. Споменик Алекси Шантићу,Мостар (срушен за време последњег рата, поново подигнут 2002.) 
1975. Рељеф на вратима музеја “21. Октобар” у Шумарицама, Крагујевац 
1979. Споменик Николи Тесли испред „Електроистока“, Крушевац 
1983. Фигура Кнеза Милоша Обреновића у сали Прве мушке гимназије,Крагујевац 
1983. Споменик обештенима на Теразија Београд 
1985.Споменик Јоакиму Вујићу испред Књажевско-српског театра Крагујевац 
1990. Споменик Доситеју Обрадовићу за Универзитет, Нови Сад и Приштина (уништен 1999.) 
1991. Споменик Војводи Радомиру Путнику,Крагујевац 
2016. Споменик Николи Тесли, Београд


Koka2


 

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"