Deljenje

 

ПРИЧЕ ПОРЕД ПУТА

Пише: Драгомир Илић

 

У Винчи код Тополе причали смо са Драгом Миливојевићем, док продаје воће путницима намерницима. Драга би могла, што каже народ „да води државу“. Виспрена српска сељанка бори се да очува имање против града, тржишта и неимања помоћи државе.

Дошло неко гадно време, прича нам Драга Миливојевић из Винче, која овде поред пута Топола-Рудник годинама продаје воће из својих воћњака. Има у понуди и слатко, и ширу, и комовицу... Види се да је из домаћинске куће. Она, син и снаја обрађују укупно око седам хектара воћњака.


 


 

- Ове године град је све побио. Ето то што видиш то је десет посто што је претекло. Што је то је, нема се куд - прича помирљиво Драга, док нам у кесу пакује три килограма „хамбурга“, какав уситину одавно нисмо видели. Крупна зрна и гроздови реткост су ове године, када се невреме какво ни старији људи не памте обрушило на „Српску Тоскану“ како су прозвали овај крај.

Може да се живи од земље и воћњака, каже Драга. Протеклих година су долазили трговци из Републике Српске и Црне Горе. Што претекне син прода на кванташу у Београду, тако да за продају није било зиме.

 

Али стигле су „друге муке“. И пре три године апокалиптичне сцене су виђене овде подно Рудника. Град и киша у неповрат су однели сву зној и муку, грожђе, нектарине, брескве, јабуке.. Штета-тотална.

 

-Држава нам је исплатила неку цркавицу, 2,5 одсто од тоталне штете. Ове године ништа. Син од јуна се запослио у предузећу, диже руке од пољопривреде полако. Овде што се прода то је за потрепштине, рачуне. А све може другачије - каже нам Драга, док стају камиони, аутомобили и журно купују грожђе.

-Пита ме неки дан госпођа једна „зашто је грожђе овако скупо, овде је 150 а у Београду у хипемаркетима 99“, како они већ знају да намикере. А шта купују горе? Грожђе које нема укуса, као пластика је и то су неке врсте сачувај ме Боже. Увозе ко зна одакле. Мој брат живи у Канади, тамо у овом делу који је плодан. Код њих је увоз дозвољен док не стигне њихов род. Е онда се уводи царина на увоз, да се прода домаће. И свако тамо купује домаће. Мораш и да напишеш, грожђе то и то и одакле је. Тако се штити сељак и домаће. Овде ем нас уби град, ем увозници, ем те држава не помаже и не штити. А може рекох ти да се лепо живи, да се обнове села - прича нам Драга у једном даху о свему што је годинама мучи.

 

На Опленачку бербу не иде више. Каже скуп је закуп, она то што прода заради и овде поред друма.



-А и поштено да ти кажем не могу да теглим гајбе по километар. Гадно је док приђеш тезги, гужва свуда. Овде имам свој мир неки - прича нам Драга док одлазимо а њој пристају нове муштерије. И тако у круг, пун неизвесности и надања.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"