Deljenje

 

„ДИЗЕЛАШИ“ ДОБИЛИ ДЕСЕТКУ!

 

Вест да је Милица Ћировић, наша Крагујевчанка пре пар година имала огроман успех када је са десетком дипломирала на престижној Академији лепих уметности у Италији одушевила је стручну јавност. Увек је ишла корак даље

А своје прве кораке није направила корачајући. Плесала је. Милица Ћировић и њен брат Немања, са шест година били су државни прваци Југославије у плесу и титулу су држали наредних седам година.

 

- Доста смо путовали за време санкција, као спортисти смо видели пуно земаља. Такмичили смо се често у Енглеској, где смо на турнирима освајали златне медаље. У 19. години сам добила стипендију за студирање на престижном економском универзитету " Bocconi " у Милану. Академију лепих уметности у Риму сам представљала као један од 14 најталентованијих студената у Музеју савремене уметности са својим фотографијама - прича Милица Ћировић.

Почетком године имала је две врло важне изложбе. Једна је била на америчком универзитету Temple у Риму која је била посвећена талентованим уметницима из Рима.

-Излагала сам рад “Видимо се у читуљи” који је био одлично примљен, и скоро сам добила позив од истог универзитета да одржим предавање где ћу да причам о мојим радовима. Друга изложба је била на мађарској академији у Риму, једна од најпрестижнијих академија у самом центру Рима. Била сам позвана од стране познатог и искусног кустоса да учествујем на изложби посвећеној идентитету жена са друге две уметнице, од који је једна врло позната у Мађарској. Изложба је била велики успех са много позитивних коментара и позива од важних галерија из Рима за даљу сарадњу -каже нам Милица којој успех по бело свету, не крије годи. Ипак носталгична је према Србији, јер осим ратова и санкција памти много тога лепог. Кроз свој рад развија оно што су феномени код српског народа, од аутентичних субкултура до појава које се везују за ово поднебље.


Метаморфозе Милице Ћировић


 

- Инспирисана овом негативном супкултуром деведесетих година, која је код нас постала мејнстрим, она је фасцинирала професоре у Италији. О специфичном феномену који се појавио током година највеће кризе и немаштине у Србији, многи су писали, али нико до сада није ту тему изабрао за дипломски рад. Као дете, Милица Ћировић била је сведок сиромаштва, санкција, али и појаве "жестоких момака" који су тада увели свој стил понашања и облачења. Каже да јој је инспирација била пре свега "лично сећање на то време", али и документарни филмови попут "Видимо се у читуљи", као и филм "Ране".

- Појаву дизелаша у Србији представила сам као "Балкански барок". Почетком рата су се криминалци вратили на подручје бивше СФРЈ. Донели су скупу гардеробу, златне ланце. Тако су настали дизелаши... Шарене тренерке, патике, на шта додају, у складу с тим временом код нас, кратку косу, крстове. Симболи религије мешали су се са симболима богатства. Спорт је кроз тренерке симболисао мушкост, такмичарски дух, борбу и победу. То се све користило у припреми за рат - прича Милица Ћировић.

Феномен дизелаша постојао је и у другим државама. У Енглеској, Русији и Француској... Али, како каже Милица Ћировић, "само код нас је постао опште прихваћена, кич култура".

- Све што сам у свом дипломском раду приказала, фасцинирало је професоре. Нарочито то што је у Србији "дизел стил" попримио масовне димензије, па су читаве генерације васпитаване и стасавале на тим лажним вредностима- каже Милица.

Ипак истиче да јој је широко образовање у Србији стекло увид у многе сфере културе које је успешно надоградила. И даље их надограђује. Са срећом!


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"