Deljenje

 

Легендарни Неша Лептир добија улицу у селу Забојница код Кнића

 "СВАКО ОД НАС СВОЈУ ПРИЧУ ИМА..."

На следећој седници Скупштине општине Кнић одборници ће по први пут ове шумадијске варошице изгласати преко 600 имена са све улице које су до сада биле безимене. Међу њима своју улицу добија и легендарни Ненад Радуловић (1959-1990), певач групе „Последња игра лептира“.


 


Улица Неше Лептира налазиће се у родном селу његових родитеља Забојница код Кнића.

-Он је био пријатан човек, често је долазио и ту у задрузи је волео да пије пиво са сељацима, да прича догодовштине, обожавао је шумадијске пошалице. Дође, наручи гајбу пива и сваког испоштује, са сваким се пита. Ретко добар је то човек био- чувају Забојчани успомену на свог земљака.

Неша је каријеру започео 1979. као певач групе "Последња игра лептира", коју је Неша основао са другарима из краја. Први албум звао се ''Напокон плоча'', а песме "Наташа" и "Врати се" су их одмах прославиле. Бенд је успео без и једне рекламе да за неколико месеци чак 15 пута напуни пуне дворане Дома синдиката. Тако је почела прича великог успеха и славе овог бенда.

Група се прославила песмама као што су "Јелени умиру сами", "Груди балканске", "Дечко хајде олади", "Срце од меда".

О томе колико је био популаран у Београду сведочи чињеница да су имали више од 200 живих наступа и чак 15 пута напунили Дом синдиката пре него што су снимили први албум.

Његов необуздани хумор и оригиналност су чинили од сваког наступа сценски спектакл, а публика је једноставно била заљубљена у њега.

Песму коју је добио од другарице Сузане многи наводе као инспирацију за назив бенда, а тајна због чега су му били толико посебни никад није била откривена.


Разболео се изненада. Имао је тумор у левом тестису, који лекари нису открили на време и који је метастазирао на плућа и мозак. После прве операције изгубио је косу, али од наступа није одустајао. Носио је шешир. За њим су многи туговали, а његове песме велики су хитови и дан данас.

"Свако од нас неку своју причу има што у тами тишти, а путеве бира само кад је хладно, кад умори зима, слутимо је тужни на крилу лептира...", стихови су које је фронтмен групе једном добио на поклон, а исте речи су се нашле на његовом гробу и сажимају сву лепоту и тугу живота који се угасио у 31. години 12. фебруара 1990.

Д.И. фото:принтскрин


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"