Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fljudji%2F283-2019-03-07-19-38-08): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

 

Знамените Српкиње: Милева Марић Ајнштајн

ГЕНИЈАЛНА НЕПРИЗНАТА НАУЧНИЦА

Уместо дипломе, пошто се женама нису додељивале, добила је само потврду да је завршила Политехнички факултет

Много неправди у свету науке је учињено према Милеви Марић Ајнштајн и њеном доприносу у томе да Алберт Ајнштајн добије Нобелову награду за физику 1921. године, за објашњење фотоелектричног ефекта.

Поменути рад објављен је 1905. године, а Милева и Ајнштајн су се развели 1919. године, после 16 година брака. Талентована научница није имала једноставан пут кроз образовање. Рођена у Тителу, основну школу завршила је у Руми, средњу школу започиње у Вишој девојачкој школи у Новом Саду, а 1887. прелази у Краљевску малу реалну гимназију у Сремској Митровици, јер женска деца у Аустроугарској нису имала право на више школовање.

Уписала се у пети разред Краљевске српске гимназије у Шапцу. Као талентована математичарка положила је испит и уписала се у Савезну техничку високу школу у Цириху на студије математике и физике. Ту упознаје Алберта Ајнштајна, а током студија показује интерес и знање из физике, математике и астрономије. Зимски семестар 1897. провела је у Хајделбергу код професора физике – нобеловца Филипа Ленарда, где проучава фотоелектрични ефекат и одушевљава се сазнањем о односу брзина атома и растојања под којима долази до њихових судара. Управо то ће бити обрађено у Ајнштајновом раду о Брауновом кретању.

По повратку у Цирих зближава се са Ајнштајном. И поред тога што једина из одељења није положила дипломске испите, 1900. године почиње истраживања у лабораторији професора Вебера, код кога припрема дипломски рад. Ипак, она изненада повлачи пројекат своје одлично оцењене докторске дисертације, која никада није пронађена, и тиме завршава школовање а да није дипломирала. Уместо дипломе, пошто се женама нису додељивале, добила је само потврду да је завршила Политехнички факултет. До повлачења доктората је дошло јер професор Вебер није желео да прими Ајнштајна за свог асистента.

Ајнштајн је 1901. докторирао, а исте године Милева остаје у другом стању. Одлази у Нови Сад код родитеља да би родила девојчицу Лизерл, која је убрзо преминула. Милева и Алберт су се венчали јануара 1903. Након тога је Милева родила још Ханса Алберта, који је касније постао професор универзитета у Берклију (Калифорнија), и Едуарда, који је у младости душевно оболео и о коме се Милева до краја живота бринула. Селе се у Берлин, а од 1914. живе раздвојено.

Са два сина живела је тешко и без сталног запослења у Цириху, повремено дајући часове математике и клавира. Новчани део Нобелове награде Ајнштајн је дао Милеви, али је сав новац отишао на лечење оболелог сина Едуарда, укључујући и три куће у Цириху. Сиромашна и разочарана преминула је 4. августа 1948. у Цириху, где је и сахрањена на гробљу Нордхајм.

извор: Вечерње новости


Ђока Балашевић о Милеви Ајнштајн у својој књизи

ПЕСМА У ДОЛИНИ ГЛУВИХ

Две куће даље, наиме, живела је Милева Марић, тајноока трговчева кћи, којом је Ајнштајн био ожењен, и с којом је у пар наврата боравио у Кисачкој 20. Чувши за причу о њима, претражио сам пуно књига трагајући за сликом роспије какве већ математичарке могу бити, али на крају ме је, са избледеле странице енциклопедије, један сетни портрет у чипкастој блузи укорио својом лепотом…

Била је лепа на онај тихи, ванвременски начин… Њен несретни живот био је песма у долини глувих…

У Кисачкој и околним уличицама неке жене и данас живе на кратком ланцу, континенти им се простиру од баште до капије, од рерне до ужета за веш, а Она је још рођендан двадесетог века прославила у Цириху, радећи домаће задатке свом размаженом Алберту, и учећи надобудне младе Швицере формулама којима нико од њихових сународника није умео да их научи…

Ођахала је предалеко испред свог племена, као млади неустрашиви извидник, хоризонт Будућности је мамио својим магнетним плаветнилом, а висећи мостови којих је пуно на том путу, неповратно су се обрушавали за њом… И кажњена је због своје луде храбрости. Кажњена тиме да се Хоризонт вечито шири, а она вечито лута по степама Усамљености…

У њеној кући одавно живе неки други људи, у њеном племену је Рачун и даље највиша математика…

Неприлагодиви су били презаузети називањем улица по својим херојима, рекама и планинама, и пазећи да не увреде осмо колено Обреновића и Карађорђевића, Ајнштајна нису ни узели у обзир, а један слепи крак бетонске периферије, који се као жила уплиће у пасуљишта и поља купуса око Ветерника великодушно су назвали по Милеви Марић…

– Ђорђе Балашевић  Један од оних живота

Прочитајте више на http://balasevic.in.rs/djordje-balasevic-o-milevi-maric-ajnstajn/


ЗАНИМЉИВОСТИ О МИЛЕВИ МАРИЋ

Једина жена која је својевремено студирала физику на елитној школи у Цириху, Милева Марић Ајнштајн била је и остала једна од највећих српских научница. Време је да сазнате занимљиве детаље из њеног живота.

Рођена је у Тителу, 19. децембра 1875. године. Упознајте жену, која је увек била у мужевљевој сенци и о чијем се доприносу Теорији релативитета често спекулише указујући да је њен рад неправедно запостављен

Милева Марић је била из богате породице у Србији. Њена породица је приметила њену интелигенцију још у младости и послала је у неколико ексклузивних школа (између осталих у Руми, Новом Саду, Шапцу) све док није примљена у мушку школу у Загребу.

Она је била једина жена у то време (1896. године) која је студирала физику на елитној школи у Цириху (Државна политехничка школа на студијама математике и физике).

Ту је срела и свог будућег мужа Алберта Ајнштајна, поставши му први критичар од тренутка откад су се упознали.

извор: Блиц


ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"