Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fljudji%2F284-s): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

 

Знамените Српкиње- Милунка Савић

СРПСКА ЈОВАНКА ОРЛЕАНКА

Милунка Савић била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата. Рањавана је девет пута, а због своје неизмерне храбрости Французи су је прозвали српском Јованком Орлеанком. Упамћена је као жена са највише одликовања у историји ратовања

Милунка Савић рођена је на Видовдан, 28. јуна 1890. (или 1892.) у селу Копривница у близини Новог Пазара и била је најстарије дете Раденка и Данице Савић који су поред ње имали још троје деце: Миону, Славку и Милана. Након што је у октобру 1912. године објављен Указ о мобилизацији, Милунка је одлучила да притекне у помоћ отаџбини. Како војска није примала жене, одлучно одлази у Београд са исеченом косом и увезаним грудима и пријављује се под именом Милун Савић. Скоро годину дана се борила преобучена у мушкарца, а њен пол су открили болничари кад је рањена у Брегалничкој бици. Године 1914. Аустроугарска објављује Србији рат и Милунка се добровољно јавља на служење отаџбини. У Великом рату се посебно истакла као део чувеног Гвозденог пука.

У Колубарској бици показала је изузетну способност као бомбаш и ту за вишеструко херојство добија Карађорђеву звезду са мачевима. У јесен 1915. године тешко је рањена у главу у Македонији и тако повређена се повлачила преко Албаније, да би се након неколико месеци опоравка спремна вратила на Солунски фронт и учествовала у биткама за слободу. Посебно занимљива чињеница је да је у бици на Црној реци успела сама да зароби 23 бугарска војника. За своју храброст Милунка је награђена највишим одликовањима, међу којима су два француска ордена Легије части и медаља Милош Обилић. Једина је жена у историји која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом.


Срамна страна историје Србије

ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ ХЕРОИНУ!

Помозите овој сиротој жени, којом се наша војска поносила - писали су српски ветерани Солунци управи Хипотекарне банке. Преклињали су бирократе да Милунки Савић, хероју Првог светског рата, дају ма какав посао. Некадашња ратница и носилац највиших савезничких одликовања, француског Ратног крста са златном палмом, Официрске легије части, српске златне Карађорђеве звезде и медаље Обилића, дочекала је да после ургенција својих ратних другова, добије посао служитељке у банци. Жена која се као наредник српске војске и бомбаш прославила у јуришној јединици Гвозденог пука, после рата је задужена да брише кваке, прозоре и тоалете...

Њена судбина поклопила се са судбином Србије, која је добила рат, али за друге... Милунка је, као и остали српски ратници, имала само употребну вредност у краљевини СХС, а затим у обе Југославије. Српски ратници су повремено позивани приликом значајних годишњица да буду приказани страним делегацијама. Служитељ Милунка била је звезда таквих парада. Цео свет сећао се стасите девојке тамне распуштене косе, у српској униформи, опасане реденицима и с пушком у рукама.

- Све власти би се баба Милунке само повремено сетиле, кад им затреба. После би је вратили кући и поново заборавили неколико деценија - причао је њен унук Ђорђе Минков.

Најодликованијој жени у историји ратовања салутирали су савезнички генерали, а у понижавајућем миру она је морала да се уклања с пута осорним чиновницима чија је врата чистила. После радног времена у банци, чистила је београдске кафане и шила да би прехранила многобројну децу. Не само своју кћерку, коју је родила у несрећном браку, већ и око 30 сиромашних малишана и сирочића, којима је била друга мајка. Радила је дан и ноћ да им омогући образовање какво сама није могла да стекне.

Милунка је рођена пред крај 19. века у копаоничком планинском селу Копривница крај Јошаничке Бање, на дивљој граници Старе Србије, где су харале банде Арбанаса у турској служби.

Најстарије дете Раденка и Данице Савић, пре времена је морала да сазри, пазећи млађе сестре Миону и Славку, радећи у пољу и на разбоју, али и учећи да пуца јер је чување стоке на српско-турској граници било опасан посао. Бацајући камен у мету с осталим чобанима, стекла је вештину којом је у ратовима од 1912. до 1918. године са тридесетак метара удаљености убацивала бомбу кроз уски прорез бункера.

Кад је у октобру 1912. проглашена мобилизација, кренула је у рат за ослобођење од Турака. Одсекла је бујну косу, платном притегла груди, обукла мушко одело и пријавила се у Дринску дивизију као четник или комита, како су тада називали добровољце, чаркаше, извиднике и јуришнике. Завршила је тешку обуку као Милун Савић, а затим се опасала реденицима, добила бајонет и кратку лаку пушку и постала борац јединица чији је кодекс забрањивао предају.

У крвавој Брегалничкој бици, у Другом балканском рату, откривен је прави идентитет добровољца Милуна, пошто га је бугарски метак устрелио у груди. Када су болничари раскопчали копоран и расекли платно под кошуљом, забелеле су се девојачке груди.

- Па ти си цурица - запрепашћено је рекао стари болничар покушавајући да заустави крварење.

Тек што се залечила, почео је и Први светски рат и Милунка је дошла право код војводе Степе Степановића, тражећи ратни распоред. Овај је узалудно покушавао да је одговори од тога, жалећи њену младост, али црнокоса девојка је била упорна. Мајор Војин Танкосић, који је знао за њену храброст и војничке способности, издејствовао је да буде упићена у Гвоздени пук, најелитнији Други пук српске војске "Кнез Михаило".

За јунаштво у Колубарској бици добила је Карађорђеву звезду са мачевима. У жестоким борбама с Бугарима тешко је рањена у главу, али и тако повређена успела је да пређе преко Албаније. У магли Кајмакчалана залутала је у бугарски ров, а кад је приметила грешку, бацила је бомбу и изазвала панику код непријатеља. Саборци су били пренеражени кад је сама довела 23 заробљена бугарска војника! Њихов официр је у очајању тражио да никоме не причају да их је заробила жена. На Кајмакчалану је стекла једну од девет тешких ратних рана.

После рата нашла се на улици, као и сви српски ратници. У новој држави посао и напредовање били су загарантовани, пре свега бившим непријатељима, аустроугарским официрима. Одбила је понуду да се пресели у Француску и постане војни пензионер те земље. Остала је у Србији и тешким радом исшколовала и одгајила тридесеторо деце.

Током Другог светског рата, Милунка је помагала рањеницима, четницима и партизанима, без разлике, уз речи: "Ја лечим Србе." После рата отишла је у пензију и наставила живот у кућерку на Вождовцу. Скупштина града Београда после неколико написа у новинама о заборављеној хероини, доделила јој је једнособан стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату, у згради без лифта. Годину дана касније Милунка Савић је умрла и упркос обећањима власти, није сахрањена у Алеји великана. Та грешка исправљена је тек 2014.

извор: Вечерње новости


ЗАБОРАВЉЕНЕ РАНЕ

После Првог светског рата, држава Милунки није понудила пензију. Посао је нашла у БиХ, као куварица, болничарка и контролор у фабрици војних униформи. У Мостару се удала 1922. за осам година млађег поштанског службеника Вељка Глигоровића из Мостара, од кога се убрзо по рођењу ћерке разводи. Ћерку Милену родила је 1924. а затим је усвојила још три девојчице: Милку, коју је пронашла заборављену на железничкој станици у Сталаћу, Вишњу, своју сестру од ујака, и Зорку, сироче са хендикепом.


ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕС само је једном стао у својој историји

ПОЧАСТ СРПСКОЈ ХЕРИОНИ

У Француској је 1928. године обележавана десета годишњица савезничке победе у Првом светском рату. За ту прилику послат је воз за Београд – чувени Оријент Експрес, како би превезао српске званичнике позване да учествују у прослави.

Укрцавали су се генерали, политичари, бивши војници… Француски амбасадор, који је присуствовао испраћају, случајно је на перону видео Милунку Савић.

Стајала је поред воза и испраћала погледом своје ратне другове. Зачуђен, упитао је зашто и она не иде на ово путовање.

– Ја за то немам новца – скромно је одговорила Милунка.

Његова екселенција као и окупљени грађани то нису могли да дозволе! Испред њих је стојала велика Милунка Савић, жена са највише ордена у историји ратовања, хероина Балканских и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске “Књаз Михаило”, рањавана у борбама девет пута. Ти исти Французи су је због неизмерне храбрости прозвали “српска Јованка Орлеанка” и доделили чак два ордена Легије части.

Оријент експрес је стајао мирно. Сви путници, главешине и генерали су седели у возу и чекали. Нико се није бунио. Знали су да без Милунке путовање није право. Да без ње и не могу да крену.

Izvor: Nationalgeographic.rs


Занимљивости

О Милунки Савић, српској хероини балканских ратова и Првог светског рата, испредане су легенде и приче. Ипак, неки детаљи из њене биографије дуго су били погрешно интерпретирани.

Сазнали су да је жена...

Прави Милункин идентитет, која се у српску војску пријавила као добровољац одевена као мушкарац и тврдећи да је Милун Савић, откривен је у Првом, а не у Другом балканском рату. „Жена која живи у мушком колективу девет месеци, борави у рововима, спава под шаторима, пресвлачи се, не може да крије толико дуго идентитет. Чак и да је изузетно вешта, незамисливо је да у јеку битке излази из рова и тражи скровито место да обави физиолошке потребе”, каже Јасмина Лазаревић.

Рањена је четири пута

Рањена је четири пута, а не девет. Први пут Милунка Савић је рањена 1914. године на положају „Селиште“, у одбрани Прибоја. Други пут је рањена од гелера у борбама за одбрану Струге, крајем новембра 1915, а трећи пут - 28. септембра 1916. године на Црној реци при освајању села Брод. Четврти пут је рањена у ноге, на положају „Чуке“ 29. октобра 1916. године.

Није била у борбама на коти 1212

Када је реч о коти 1212, чије је освајање довело до ослобођења Битоља 19. новембра 1916. године, у овој бици је учествовала Флора Сандс, Енглескиња, Милункина ратна другарица. Наиме, после рањавања 29. октобра 1916. Милунку евакуишу у Солун у енглеску војну болницу. У болници сазнаје да је добила чин наредника. После седам дана у ту исту болницу стиже тешко рањена Флора Сандс.

Добила је „само“ један златни орден

Наша Јованка Орлеанка је за заслуге у рату добила „само” један златни орден - Карађорђеву звезду са мачевима - војничког реда, а не два како се годинама писало. Док је Милунка лежала са Флором Сандс у болници, долази у њихову собу престолонаследник Александар Карађорђевић и уручује Флори златни орден Карађорђеве звезде са мачевима. Тај исти орден Милунка добија тек на Јовандан 1917. године.

Није била заточена на Бањици

Још једна прича о Милунки која је прерасла у легенду, али са погрешним завршетком. Причало се, наиме, да је један официр Вермахта, чувши да у Београду живи славна Милунка, пожелео и да је лично упозна 1942. године. Поручио је генералу Милану Недићу да је доведу. Милунка је одбила позив рекавши полицијском службенику: „Поручите Недићу: никуд ја не идем! Ја нисам мечка, па да ме он показује као да сам на вашару.“ После те њене изјаве, Недић је, наводно, наредио да је затворе у логор на Бањици. Ово не одговара истини, а о томе сведочи, између осталих докумената, и списак заточеника логора на Бањици, свима доступан у Музеју бањичких жртава.

извор: Блиц


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"