Deljenje

 

У селу Чумић код Крагујевца у оквиру најстарије школе у Србији - јединствено етно село

 

ПРОТИНА ОАЗА ТРАДИЦИЈЕ

Пише: Драгомир Илић

 

Ушли и у програм САНУ. Школа која је камен по камен пренета и обновљена старија и од Карловачке гимназије.

 

Прегалаштвом мештана села Чумић, за које поносно истичу да је по броју становника најбројније у Шумадији, а по површини, или атару највеће у Србији и младог директора Александра Јовановића направљено је јединствено етно село које постоји у оквиру школе.



Етно село је осмишљено тако да поседује све што је имала шумадијска породица у 18 веку - поред школе ту је и централну кућа, имају клету или вајат, млекару, качару и  амбар- плетар. Од качара су направљене амбијенталне учионице за образовни туризам и деца која овде долазе на екскурзије сликају на пањевима липа, цртају и пишу у воштаним таблицама, а ту је и пластеник где сама саде биљку чуваркућу и од ње касније праве сувенире.

- У сам пројект укључена је и „Српска академија наука и уметности“. Пројект се зове „Делатност сеоских основних сеоских школа као модел развоја села“. Људи из САНУ током петогодишњег периода пратиће рад овог јединственог приступа  у образовању деце са села и од тога се креира основа за будући модел сеоске школе - каже учитељ Јовановић, директор ОШ „Прота Стеван Поповић“ из села Чумић.



 

Сам Стеван Поповић - Прота, чија је кућа пренета камен по камен, а потом и рестаурирана дошао је у Чумић 1792. године. Бејаху то крваве године после Кочине буне када су Чумићанци и Шумадинци морали бежати за Војводину која је била тада под аустроугарском влашћу. По повратку у своје разорено село, убедили су Проту који је служио у Иригу да крене са њима- јер „нема села без цркве и попа“ како су сматрали. Тако је и подигнута најстарија школа у Србији поменуте године, која је садашњом обновом постала старија и од Карловачке Гимназије, као „жива школа“ односно она у којој ђаци похађају наставу.

Све вајате, качаре и експонате, којих је овде у великом броју поклонили су сами мештани. Неке су биле срушене, искоришћен је материјал а на „мобу“ се направило ово јединствено место, које има потенцијала и за далеко озбиљније домете.

Сами планови у будућности су зато и велики. Глас о овом аутентичном пројекту прочуо се и далеко ван граница Србије. Школа Москва 1284 је заинтересована за сарадњу у виду едукативних екскурзија и размену ђака, као и једна школа у Палестини.



 

- Ђацима се следеће године пружа јединствена могућност да за Божић обиђу гроб Исуса Христоса у Јерусалиму - каже директор Јовановић, дубоко посвећен овом пројекту. Иначе, он је родом из села Влакча, одакле је и Михаило Петровић први пилот у историји светске авијације који је погинуо 1912. године. Тамо Јовановић планира да подигне музеј у част првог српског пилота о чијим подвизима у оно време је писао и француски „Монд“ и сва европска штампа.

- Шумадија је пребогата историјом која је на неки начин у 20 веку скрајнута из уџбеника. А која је опет неисцрпан извор који нам може помоћи у многим аспектима од практичног образовања што је у овом случају примарно, до развоја туризма - каже Јовановић, убеђен да се заокруживањем свих историјски важних места у Шумадији, едукативно може допринети у подизању образовања основаца на један виши пиједестал.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"