Deljenje

 

ТАЈНА ПЕЋИНЕ СОКОЛИЦЕ ОДОЛЕВА ВРЕМЕНУ

Пише: А.Стојановић

 

Легенда каже да јаму вековима чува џиновски смук, дугачак седам метара, а шуму око ње обилази дух монаха Теодосија, кога прати чопор вукова, питомих као мачке. Они чувају благо српског двора.

 

Да ли због тих прича или не, тек нико до дана данашњег није успео да уђе у пећину под Соколицом. Ни да привири. Ово место између Горњег Милановца и Чачка није било гостопримиво за истраживаче, занесењаке, и све оне који су трагали за благом Цара Душана које је, верује се у народу, скривено баш овде- у вилајету тајни и неприступачности. Прецизније пећина се налази у селу Остра, подно планина Острице и Вујана.

 

Многи трагали за благом

 

Благо које су многи тражили сакрили су, према предању, Ђурађ Бранковић и његова жена Проклета Јерина када су бежали од Турака из правца Смедерева. Ту у пећини, су, како је исткана легенда и живели, а неки верују да се у пећинама налази град.



 

Истраживањем блага бавио се и велики српски дипломата Чедомиљ Мијатовић. Министар финансија и оснивач Народне банке Србије, који је српску валуту назвао динар, приповеда у роману “Рајко од Расине” о једном српском јунаку који је наишао на светогорца Теодосија, чувара блага Немањића и Бранковића.

Место где је сакривено благо зове се Соколица. Од тада су се испредале многе приче у српском народу везане за Остру и пећину и њој.

А те приче пратиле су и чудне појаве.

Пре пола века код села Борач, изгубио се чобанин. Потрага за њим трајала је дуго. Дигло се и старо и младо. Безуспешно. Чобанин је сам, жив и здрав, изашао после четири дана из једне од пећина на Соколици, удаљеној неколико десетина километара. Никад није прозборио шта је видео и кога је срео у лавиринту тунела и пећина.

На улазу у једну од пећина испод Соколице у стени су утиснути секира, крст и људска стопа. Крајем деведесетих година, прича се у њу је ушао један мештанин. После тога сишао је с памети и да никада више није био онај исти човек. Повукао се у себе и ником није открио шта је видео унутра.

Многи су кроз векове покушавали да дођу до блага, а у српској штампи је забележено да су међу има и Жељко Ражнатовић Аркан и бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Благо цара Душана, никада није пронађено а сакривено је, верује се по легенди у више десетина тајних "остава" у Србији.

А једна од њих је баш Соколица - свето место. Може се чути у народу и да су старији људи ту виђали високог мушкарца у мантији калуђера.

Он шета шумом, а око њега иде чопор вукова који су питоми као пси. Тај човек, наводно, чува благо.

Многи авантуристи су се обрели овде. И отишли празних руку. Нападале су их змије од којих нису могли да се помере, пожари су их „опкољавали“, а ујутру нико нигде није могао да нађе пепео. Јурио их је џиновски смук- баш онај од седам метара.

 

Извор питке воде ниоткуда

Недавно је и Драган Тодоровић, аутор књиге „Где се деде Немањића благо“ на сајту Радио аматера Србије објавио занимљиву причу када се у време док су беснели шумски пожари ниоткуда појавио извор. Из устију Драгана Анђелића, председника Савета месне заједнице, забележио је приче о новим необичним догађањима око Соколице.

– Док на све стране у нашем крају пламте шумски пожари, надомак пећине и крста, који смо подигли на други дан Ускрса, из недара планине зажуборио је извор бистре и хладне воде. Пре неколико дана кренем да погледам како су радници мрчајевачког Моравца очистили од растиња околину пећине,кад тамо жубори поточић – сведочи Анђелић у овој репортажи.

На надморској висини од око 400 метара, појавио се извор, који су мештани крстили – кремен воде!

 

Исте године, на Велику Госпојину групица излетника из оближњих Мрчајеваца, на зидинама Соколице видела је велику гују и присетили се предања о џиновској змији, чувару блага са некадашњег српског двора.

 

Радослав Игњатовић из Илијака, који је тог дана кренуо са породицом у Мојсиње на славу цркве, рекао је да је да су код Соколице „са пријатељем Зораном Савићем, власником пољопривредне апотеке у Мрчајевцима и његовом супругом видели огромну змију.

 

-Жена је кренула да прошета унаоколо, кад зачусмо њен врисак. Потрчимо, кад испод тек очишћених зидина огромна змија светло браон боје, украшена шарама у облику правилних троуглова, крупне главе, по мојој процени дуга скоро шест метара. Стајали смо као занемели, а змија је увијајући репом замакла у једну шупљину - каже Радиша и присећа се прича свог покојног оца Драгише, у коју млађи нису веровали.


Sokolica2


 

Благо остало нетакнуто

 

Слично чудо видели су људи и код Илијака, на Пекића брду. По предању „како се једна змијурина, по налогу тајанственог калуђера Теодосија, који као самотњак живи у пећинама Соколице, понекад спусти низ поток да осмотри да ли неко трага за сакривеним благом“.

 

И данас се виђају трагачи за благом, али ето Соколица чува своју тајну. И благо- ма у каквом облику су оно налазило под њом.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"