Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fr-p-r-z%2F127-p-in-nic-us-r-dj-bi-n-v-zn-nj): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

 

ОПШТИНА КНИЋ УСКОРО ДОБИЈА НОВО ЗНАМЕЊЕ

Пише: Саша Зарић

 

Општина Кнић још увек као свој званични грб користи амблем који није у складу са хералдичким правилима. Предлог новог општинског знамења, заставе, Основног, Средњег и Великог грба, наћи ће се ускоро пред одборницима Скупштине општине Кнић.

 

Извесно да ће предлог новог грба и заставе бити усвојен, па ће општина Кнић свој дан који се обележава 26. новембра, са поносом прославити под новим знамењем. Скупштина општине Кнић је 31. децембра 2017. године донела Одлуку о прихватању иницијативе за промену грба и заставе општине Кнић. Израда новог грба Кнића поверена је Српском хералдичком друштву „Бели Орао“, као неприкосновеном ауторитету из области хералдике.

 

Основна правила хералдике као помоћне гране историје, налажу да грб мора да буде јединствен и да је у складу са хералдичким принципима, при том је најмање важно да ли грб визуелно лепо изгледа. Комисија за грб општине Кнић и хералдичко Друштво су уложили додатни напор да грб Кнића поред тога што испуњава све принципе хералдике изгледа лепо и атрактивно, па се слободно може рећи да је нови грб Кнића један од најлепших грбова у савременој српској територијалној хералдици.

 

Садржајно, нови грб општине Кнић, пре свега, евоцира историјско наслеђе Кнића и описује општину као пољопривредну.

 

Блазон или опис грба ког је израдило српско хералдичко друштво “Бели Орао”, уз предлоге и сугестије Комисије за грб општине Кнић описан је следећим речима „Штит-издељен крстом диаметрираним црвено и златно: 1. у сребру црвени стуб са уписаним сребрним крстом с краја на крај између два црвена љиљана (грб Хребељановића) 2. и 3. у црвеном сребрна кула о чије је приземље ослоњена црна потковица 4. у сребру зелени житни сноп између два црвена оцила; чувари-Тома Вучић Перишић и Стеван Петровић Книћанин.

 

Додаци блазону:

 

У постаменту се налази стилизација Борачког Крша и приказ реке Груже. Над бедемском круном налази се природни приказ цркве манастира Каменац, обасјане зрацима“.

 

Грб Кнића као званични симбол општине Кнић, приказан је у три нивоа, као Основни или Мали, Средњи и Велики грб.

 

Основни или Мали грб општине Кнић


Основни (Мали) грб општине Кнић

 

Поштујући хералдичко начело да је штит основни и први елемент грба, Основни или Мали грб општине Кнић је приказан као штит подељен крстом. Црвена и златна боја крста и њихов распоред условљене су бојама самих поља унутар штита.

 

У првом пољу штита, односно горњем десном хералдичком пољу, налази се грб Хребељановића. Овим се истиче историјска веза територије коју покрива општина Кнић са средњовековном српском владарском династијом Хребељановића. Средњовековна жупа Борач и касније административна јединица Борачка власт, које се делимично поклапају са територијом садашње општине Кнић, биле су под влашћу кнеза Лазара Хребељановића и његовог сина деспота Стефана Лазаревића. Област је под влашћу Хребељановића доживела свој демографски процват као и културни, привредни и политички развој и значај. Деспот Стефан Лазаревић је боравио у граду Борчу а приписује му се и ктиторство цркве у манастиру Каменац.

 

У Другом и трећем пољу, односно горњем левом и доњем десном хералдичком пољу, у црвеном се налази сребрна кула о чије је приземље ослоњена црна потковица. Црвена боја поља и сребрна кула алудирају на боје националног грба. Обе хералдичке куле алудирају на градове Борач и Честин, најстарије познате српске градове на територији данашње општине Кнић. Хералдичка кула представља средњовековно утврђење у универзалном смислу, и одабрана је као најнеоспорнија алузија ове врсте, тим пре што не постоји археолошка реконструкција ниједне од ове две тврђаве. У дну кула, налази се по једна црна потковица, што је алузија на грб Краљевине Рашке, односно на припадност градова Борач и Честин, као и читаве ове области средњовековној српској држави. Алузија на град Борач извршена је јер је био седиште територијално-административне јединице Борачке жупе, а касније и седиште Борачке власти, једне од нових административних јединица, које је увео Стефан Лазаревић. Борач је био значајан и због тога што је у њему боравио и издавао повеље деспот Стефан Лазаревић. О изузетном значају средњовековног града Борча говори и чињеница да се нашао на чувеној Фра Мауровој карти света из XV века. Алузија на град Честин извршена је због његове важности као пограничне тврђаве у области Хребељановића.

 

Четврто поље, односно доње лево хералдичко поље штита, представљено је као сребрно поље на ком се налази зелени житни сноп између два црвена огњила. Житни сноп представља јасну алузију на пољопривреду у најширем смислу као основну делатност становништва општине Кнић, као и на њену високу продуктивност и марљивост становништва. Зелена боја је одабрана као природна боја жита али и као алузија на природу и здравље. Два огњила су алузија на истакнут значај општине Кнић у историји и привреди нације. Боја огњила је инвертирана у црвено јер је то било условљено основном бојом поља ( огњила на националном грбу су сребрна, овде нису могла бити приказана као сребрна јер је поље сребрно).

 

Средњи грб општине Кнић


 

Средњи грб општине Кнић

Средњи грб је истоветан Основном грбу општине Кнић, али је штит допуњен параферналиjама то јест додатним садржаjима изван штита. Штит је надвишен златном бедемском круном без видљивих мерлона (зуба). Испод штита је лента на којој је ћирилицом исписано име општине. Златна бедемска круна без мерлона део је стандардног хералдичког репертоара којим се дефинише природа територијалног грба и административни ранг и величина Титулара. Златна бедемска круна без мерлона означава да општина Кнић има између 10.000 и 25.000 житеља на својој територији.

Велики грб општине Кнић


 

Велики грб општине Кнић

Велики грб Кнића је у ствари пуно хералдичко знамење општине Кнић. На њему је у средини основни грб (штит) а око штита су још представљена и два чувара (држача) штита. Чувари штита су Тома Вучић Перишић и Стеван Петровић Книћанин. Тома Вучић Перишић је приказан најприближније својој доби у којој је био у достојанству гружанског кнеза. Уз сав значај који поседује у општијем историјском контексту модерне српске историје, за чувара грба посебно га препоручује околност да је од 1822. до 1827. године био гружански кнез и да се његово породично огњиште као и седиште кнежине Груже налазило у селу Вучковица, у области данашње општине Кнић.

Стеван Петровић Книћанин приказан је најприближније својој доби када је предводио добровољце Кнежевине Србије у Српској Војводини. Уз сав значај који има у општијем контексту модерне српске историје, за чувара грба препоручује га и околност да је рођен и одрастао у Книћу.

Тома Вучић Перишић и Стеван Петровић Книћанин били су прве две војводе у Кнежевини Србији.

Тома Вучић Перишић држи копље на ком је застава Србије, док Стеван Петровић Книћанин држи копље на ком је градски стег Кнића.

Чувари грба стоје на постаменту на ком су приказана три зелена брега иза којих се налази стилизовани приказ Борачког Крша, јединствене геоморфолошке појаве у овом делу Србије. У дну постамента је плавом бојом приказана река Гружа, по којој је и читава област добила име.

Над бедемском круном, налази се беџ у ком је приказана црква манастира Каменац, обасјана зрацима, што је алузија на његову сакралност. Гледајући грб, стиче се утисак да читивам грбом доминира беџ са манастирском црквом, што и јесте била жеља општине Кнић као титулара да истакне значај манастира као средишта духовности.

Стег општине Кнић


 

Градски стег Кнића

Стег или застава општине Кнић сажима суштинске мотиве штита на стилски најпрепоручљивији начин , а у складу са комбинацијама боја националног грба. Градски стег Кнића је квадратног облика у размери 1:1, црвене боје истоветне боји националног грба. На црвеном је у средини сребрна кула између два сребрна љиљана.

 

Грб није оптерећен идеолошким и политичким симболима, зато би требао да буде општеприхваћен. Једнако је прихватљив сада у републици као што ће бити прихватљив и када Србија буде вратила своје крсно име и постала Краљевина Србија. Овај грб са поносом остављамо у наслеђе будућим генерацијама, са вером да ће он бити наследни непромењени, постојани знак, по ком ће општина Кнић бити препознатљива вековима.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"