Deljenje

 

Запис у селу Баре

 

ХРАСТ ИЗ ДОБА ТУРАКА

Пише: А.С.

 

За ово дрво се верује да има натприродне моћи. Нико се не усуђује да му науди а мештани приповедају да су они који су покушали да га исеку напрасно умирали или остајали без руку.

 

У книћанског селу Баре, које се налази на магистралном путу Крагујевац-Горњи Милановац, постоји запис за који мештани кажу да је још из доба Турака, стар неколико векова, и да је преживео све историјске недаће.



 

-Од памтивека је ту. Не зна се ко га је посадио, а старији људи су говорили да је из времена Турака, и да је стар преко 300 година - каже нам Милена која живи само на стотинак метара од храста.

 

По селу одавно се чувају и испредају догодовштине везане за његове моћи. Ко код је покушао да га одсече или да му науди остајао је баш без тог дела тела, било да је рука или нога у питању. Ко је покушао да га исече секиром умирао би мистериозно.

 

Иначе, записи у Шумадији и Србији, представљају светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. За запис се бира крупно дрво, првенствено храст, а ређе цер, брест, јасен и дивља крушка. Поред њега може бити постављен крст.

 

Запис је табуирано дрво: верује се да ће онога ко се усуди да га посече или на други начин оштети задесити велика несрећа, пише у википедији. На њега се не сме пењати или под њим спавати, плодови му се не смеју кидати нити гране ломити. Чак ни саме од себе отпале гране се не смеју сакупљати. Село може имати више записа: главни запис у насељу или поред њега, и неколико других обично одабраних тако да окружују сеоско подручје са свих страна.

 

Српски историчар религије Веселин Чајкановић сматра да је запис наслеђен из предхришћанске религије Срба, и да је служио као храм за вршење обреда.

Тако и овде у Барама, нико се не усуђује да науди храсту. Верује се и да има лековите моћи.



 

-Ако неко дете има проблема са мокрењем одведе се горе поред храста, ту има једна увала и ту се испишки. Проблеми нестају као руком однети. Има ту нечега - причају нам мештани.

 

О самој старости овог записа говоре и корени храста. Они су неком чудном линијом израстали у страну, дебели су као две руке, а овде се многи куну да се дешава да храст озелени усред зиме, или да се његово лишће у пролеће прозлати као да је јесен.

 

Све у свему ако Вас пут нанесе кроз Баре, посетите ово место.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"