Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fr-p-r-z%2F190-n-i-nju-p-r-djic-s-p-n-vic-u-s-lu-djr-c-dj-r-gu-vc-is-ri-u-dji-u-ucnici): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

На имању породице Степановић у селу Драча код Крагујевца-историја Шумадије у окућници

 

"САМО ВОЉЕ ТРЕБА"

 

У једној од најстаријих фуруна у Шумадији хлеб пекли четници, партизани, фашисти и Руси за време Другог светског рата. Прва кућа на имању изграђена пре око три века, друга пре 200 година, бунар 1942.године...



-Причао ми деда да су Немци били најуљуднији и најкултурнији. Они нису тражили ништа. Само фуруну. Ложили сами, стражу кажу ниси могао да приметиш када се промени. Јесу били злочинци, ал причам како је било око фуруне. Ови наши, како која војска прође тако и и узима и одводи. И оца и стрица су одвели у партизане и четнике. И терали су народ да им пече хлеб, гибанице.. - прича нам Милутин Степановић- Чика Чоја, (69) глава куће, који памти приче својих дедова.

Када су се Степановићи, а има тога и у записима пре три века, доселил из Сјенице у ово шумадијско село, саградили су велелепну кућу, која и дан данас, иоако оронула, због своје архитектуре краси ово село ушушкано између шумадијских брда

Кућа је грађена од печене цигле, сламе и креча, са огромним дрвеним гредама, а сам темељ урађен је од камена. Очигледно да је њен зидар био добар зналац, јер ова три века „кућа није ни мрднула, иако ни један ексер није употребљен у њеној градњи“. Од огромног подрума, где и данас стоје разбоји и вуновлачаре, излази се горе, на огромни доксат украшен луковима.. Собе су простране, добро изоловане прућем, песком и циглом, ред по ред...


-Само је кров попустио и њега смо заменили старом ћирамидом, било је ту нешто мало, остало сам нашао по селу. У Драчи је имало четири овакве куће, једна се срушила, три су остале. Да има памети да нам држава помогне да се све обнове, од села би могао туристички рај да се направи- прича нам надалеко познат Чика Чоја.

Претпоставља да су пушница и фуруна настале баш када и кућа, по материјалу од којих су прављене. И сад се суши месо у време наше посете. Пушница је од исте оне печене цигле од пре 300 година, а одмах поред ње и фуруна. До скора ту је био једна велика метална плоча, која ју је раздвајала практично на два дела. Доле испод је ложиште. Када се запали ватра и дрвима или угљем достигне одређена температура, врата се обложе блатом, а хлеб и гибанице пекле су се изнад на том металном делу, од којих пет шест- метара квадратних.

-Практично му то дође ко рерна данашња- кроз смех каже Чика Чоја, чији је деда Богдан, кога су Првом светском рату депортовали у логор у Немачку, дочекивао све војске у Другом светском рату, да ту пеку хлеб. Знао је добро немачки језик.

-Питали га фашисти да ту испеку „ћурку“. Он им на перфектном немачком одговори да се ту „пеку само мачке“. Цео дан су се убеђивали са њим да не једу мачке. Терао је шегу. После су Немци схватили да се шали и испричао им је где је све био у Немачкој. Деда је био врхунски столар. Што око види рука направи. До скоро су његове грабуље по селу користили и по 90 година старе- каже наш саговорник и чега год се дотакнемо по пространој окућници има своју историју. Липа, разграната и једна од већих у Шумадији, не зна се колико је векова стара, бунар је саграђен 1942.године, на седмом метру је нађена вода, овде на брду, прва жица... Другу су пронашли на четрнаестом метру и толико је бунар дубок... Никада није пресушио.

Овде се и сада гаје краве, баш у време наше посете домаћинство је постало „богатије“ за једно теле. Мишко је баш крупан, има педесетак килограма и десетак дана је мучио мајку приликом телења. Иначе, доле, код друге куће, уз њу је саграђена млекара- остава где су се чувао сир, кајмак, месо... Саграђена је пре око 200 година. И дан данас, у млекару, кроз плетену жицу, којом је заштићена-"ни мува не може да уђе".


-Тада се све радило темељито. Можемо много да научимо, а да научимо мора да сачувамо. А без државе то не можемо. Све кошта. И не требају нам сложени радови. Памти се у Шумадији како се цигла пекла, има хвала Богу људи који знају и да греде сложе. Воље само треба- прича Чика Чоја.


 

 

Драгомир Илић фото: Д.Илић

 

 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"