Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fr-p-r-z%2F211-i-n): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

Тајне Опленца

Икона од седефа „Тајна вечера“ са Опленца однета у двору Хермана Геринга

ОД ЈУРУСАЛИМА ДО ТРЕЋЕГ РАЈХА-И НАЗАД!

Због вредне иконе исплетена је прича тајних агентура за време и после Другог светског рата. Поклон јерусалимског патријарха Краљу Александру Карађорђевићу,  икона од седефа „Тајна вечера“, пренето је у Немачку по налогу Хермана Геринга, у његову вилу, где је остала до краја рата. На Опленац је враћена 1947, под још увек неразјашњеним околностима, заслугом агената Озне, где се и данас чува. Наводни сукоб Ранковића и Тита

 

Но кренимо редом. Рељеф „Тајна вечера“ је израђен почетком 20. века као ручни рад мајстора чувене радионице Салса у источном Витлејему, из града Бејт Сахур, по угледу на истоимену Леонардову слику на зиду трпезарије цркве Санта Марија дела Грација у Милану. Краљ Александар га је добио 1924. од јерусалимског патријарха Димитрија, који је у нашу земљу послао делегацију да од краља тражи помоћ у заштити Светог гроба -до Октобарске револуције Свети гроб је био под покровитељством руског цара, да би после страдања царске породице Јерусалимска црква постала једна од најсиромашнијих у православљу.

Непроцењиво уметничко дело

Историчар Милева Стевановић изјавила је да је „по наређењу Краља Александра „Тајна вечера“ касније пренета на Опленац у ризницу Цркве Светог Ђорђа, попут других значајних поклона које је добијао. Занимљиво је да је јерусалимска делегација приликом своје посете донела још један рељеф са истим мотивом, али мањи од опленачког, за српског патријарха Димитрија, и та икона се данас налази у згради Патријаршије СПЦ.

-Рељеф са Опленца, димензија 73,5 са 67,5 центиметара, на којем су сваки лик и предмет урађени понаособ, представља изузетну реткост већ и због неуобичајеног материјала од којег је израђен – седефа. У средини горњег дела оквира постојала су два мања медаљона, али је сачуван само леви са приказом Крштења Христовог, док је други, на којем је вероватно било Васкрсење, потпуно уништен – каже Милева Стевановић.

Геринг на сахрани 1934 „меркао“ икону

Герингу је „Тајна вечера“ запала за око још 1934, када је као предводник немачке делегације, непосредно након сахране краља Александра. Хитлеров командант ваздухопловства и један од највећих колекционара уметнина током Другог светског рата, мораће да сачека... Седам година касније сан му се остварио.

Франц Нојхаузен, мешетар, корупционаш и немачки обавештајац од 1932. руководио је „Саобраћајним бироом“, туристичком канцеларијом која је била параван нацистичког обавештајног центра у Београду. Ту се данас налази налази кафе „Театар“. Он ће у окупираној Србији бити именован за генералног опуномоћеника за привреду, са неограниченим овлашћењима. За „Саобраћајни биро“ је везан и скандал из 1940, када је југословенска влада испрва одбила издавање виза за око 10.000 наводних немачких туриста, заправо шпијуна, опремљених јаким двогледима, радио станицама и најсавршенијим фотоапаратима, а онда им, на притисак Берлина, дозволила улазак у земљу. Некадашњи директор Задужбине Миладин Гавриловић који је истраживао историју  Опленца, забелељио је да је Нојхаузен је 3. маја 1941. послао у Тополу неколико вештака за процену уметничких вредности, у пратњи војника. Однели су 17 сандука разних драгоцености породице Карађорђевић, међу њима, на изричит Герингов захтев, и „Тајну вечеру“. Нојхаузен је икону и још неке драгоцености послао Герингу, део задржао за себе, а онда 16 сандука вратио преко Управе краљевских добара дворском комплексу на Дедињу и један Народној банци.

-Прича се да је Геринг био толико задовољан што се дочепао „Вечере“, да остатак пошиљке није ни погледао. Икону је држао у својој вили Каринхал до краја рата. Нојхаузен је, пак, ухапшен у Бечу 1946, и наши обевештајци су га годинама испитивали. Осуђен је на 20 година затвора као ратни злочинац, а изрдржао неколико, након чега је ослобођен – каже Гавриловић.

Повратак на Опленац-две верзије

О томе како је „Тајна вечера“ враћена на Опленац, по изричитом захтеву служби безбедности, није сачињен никакав извештај.

Постоји прича да је неколико српских агената у Немачкој икону који су недвосмислено послати  у Немачку, икону на мситереизона начинвратили у Србији.  Према тој верзији икона је „украдена“ у стилу Џејм Бонда, Мешутим, захваљујући новинарима који су истраживали ову тему, много је реланија друга верзија, у којој јесте уплетена Озна, али је враћање иконе било  много сложенија операција.

- Судећи по штурим изјавама непосредних учесника, икону је 1947. на Опленац донео Слободан Крстић – Уча (касније секретар УДБЕ, познат и по томе што је учествовао у хапшењу Драже Михаиловића), и то по налогу Александра Ранковића. Али, да све то баш и није било легално, види се и по томе што је сам Уча касније изјавио да је „Вечеру“ вратио у Србију „преко наших шверцера“ за 1.200 динара, 350 долара и „нешто мало других услуга“-записали су српски истраживачи.

Тако је прича да је до „Тајне вечере“ у Немачкој први дошао Анте Топић Мимара, контроверзни трговац уметнинама- далеко логичнија и прихватљивија. Топић је 1946, захваљујући мистериозној вези са Титом, акредитован као уметнички саветник при југословенској војној мисији, одговоран за повратак уметничког блага у земљу.

 

на слици: Анте Топић Мимара

-Мимара је икону наводно пронашао у Централном бироу за враћање украденог уметничког блага, у Минхену, где је као млађи кустос радила његова будућа жена, докторка Вилтруд Мерсман, која му је временом прибавила податке (описе и фотографије) и о многим другим драгоценостима, тако да је из Бироа, на крају, изнео више од 150 уметнина које нису имале никакве везе са Југославијом. У прилог овој тези су и сазнања о личним познанствима и пријатељствима маршала Геринга, Мимаре и Нојхаузена, још пре окупације Југославије, као и посебна врста интересовања наших безбедносних служби за Мимарину послератну активност, али без права да према њему буду предузете било какве репресивне мере-остало је записано о мистериозном агенту Озне, који је икону вратио на Опленац.

Приредио: А.Ц


ОЧАРАНИ ГЕРИНГ

Херман Геринг на сахрани Краља Александра 1934.годинена краљев одар положио је сребрни венац са натписом: „Своме некадашњем херојском противнику, у знак бола и жалости, Војска и Морнарица Немачког Рајха“. Разгледао је ризницу цркве и обишао Опленац. 

Сведоци тогађаја причали су да је видевши икону од седефа рекао само неколико пута „Чедесно“. Био је очаран. Седам година касније она ће бити у његовом двору у Немачкој.


СУКОБ РАНКОВИЋА И ТИТА

У Србији постоји и мишљење да је икона са Опленца била поовод за прву свађу између Алексаднра Ранковића и Јосиша Броза Тита.

Наиме, непосредно пошто је из Немачке враћена у Србију, као и Гериннг Јосип Броз је желео да икону види у свом двору. Ранковић се, наводн томе успротивио и први пут одбрусио да „не може и да икона припада српском народу“.


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"