Deljenje

Село Прељина код Чачка у 30 слика

СЕЛО ПРЕЉА И ПРОПЛАНАКА

Прељина je село у Западној Србији, са обе стране Ибарске магистрале, удаљено  око пет километара од Чачка. Име Прељина, по предању потиче од турског обичаја-када су жене из села морале да се окупљају  увече и преду вуну за потребе Турака. Отуда и Прељина

Приредила и фото: Светлана Ненадић

 О постанку имена народ зна и ову причу: “Пре је у селу било мало света и цео је атар био под густом шумом. Усред села на једном избрешку, налази се један пропланак, где су се скупљале девојке из села и преле крај ватре. По тим прељама, село је добило име ПРЕЉИНА (или како сељаци говоре ПРИЈЕЉИНА). Налази се на раскрсници магистралних путева у три правца: Београд-Ужице-Краљево.

Према попису из 2011.гоине село је имало 1840 становника у 522 домаћинства.

Локацијски део села је уз магистралу , а "унутрашњост" села има три "краја" (средњи, горњи и доњи) са засеоцима који носе име углавном по презименима фамилија које су ту насељене.

Као и већина шумадијских села настало је у време турске владавине и  било изложено миграцијама становништва у смислу напуштања и враћања на место претходних насеобина.

Првобитно становништво пореклом је углавном из Старе Херцеговине.

Најзаступљенија презимена у селу су староседеоци:  Топаловић, Божовић, Ђондрић, Калуђеровић, Танасковић, Шеварлић и друга (комплетан списак у даљем тексту, прим. аут.).

Може се кроз историју похвалити много чиме, а поготово људским ресурсима-од солунских бораца, насиоца Карађорђеве звезде, до доктора наука и савременика који су кренули путем науке и успешним привредницима.

Број становника села се стално увећавао захваљујући локацијској погодности и плодном земљишту.

Оно чиме се посебно мештани поносе је што у селу има три цркве.

Саборна црква Св.Јоакима и Ане,саграђена 1930. године

фото:википедија

У темеље цркве сахрањене су кости покојника који су страдали на тој локацији.

У црквеном дворишту, порти,  поред цркве налази се звоник са трпезаријом, парохијски дом и летњиковац.

На сеоском гробљу,1998.год. саграђена је црква Лазарица. У њене зидове и ограду, уграђени веома стари надгробни споменици који су били заборављени.

И трећа црква посвећена Св. Василију  Острошком, крајпуташица, саграђена је 2001 године донацијама чланова Хуманитарног фонда црквене општине Прељина. Овај фонд броји преко 500 чланова, основан је „тешке“  1993.године,  а у славу и част 2000 година хришћанства.

Са падина села Прељине "пуца" поглед далеко и досеже до Овчара, Каблара, Јелице, Столова и Вујна.Од културних и спортских организација посебно место заузимају културно-уметничко друштво „Прељина”, црквени хор „Света Ана”, фудбалски клуб „Младост”, ловачко удружење „Миленко Никшић - Чачак”, риболовачки клуб „Свети Никола” и коњички клуб „Миленко Никшић - Чачак”.

У селу се налази хиподром у власништву коњичког клуба „Миленко Никшић - Чачак”. До почетка деведесетих на хиподрому су се редовно одржавале коњичке трке у склопу првенства СФРЈ, а касније СРЈ. Онда следи економски крах клуба и престанак свих активности, да би се 2004. године кренуло у обнављање хиподрома, што је резултовало трком одржаној 2006. године у званичном шампионату Србије и Црне Горе.

У непосредној близини хиподрома се налази и спортски аеродром „Раван” са травнатом пистом дужине 600 метара и ширине 60 метара, на коме се сваке године одржавају аеро-митинзи.

Централно место у селу заузима хотел са три звездице „Мотел Ливаде“. У власништву хотела је и фудбалски стадион, који већ годинама привлачи фудбалске клубове из целе земље који овде долазе ради препрема. Непосредно око хотела, смештено је неколико салона аутомобила (Опел, Форд, Крајслер, и др.)

У селу се налази и осмогодишња основна школа, која је до 2004. године носила назив Херој Радован Јовановић, да би од тада проманила назив у Прељина.

Од знаменитијих места која се налазе у близини Прељине треба поменути бању Горња Трепча специјализовану за лечење обољења костију и манастир Вујан, у коме је Гојко Стојчевић, некадашњи патријарх српски Павле, био искушеник.

Од јавних личности који су потекли из Прељине су Милош Минић дугогодишњи високи функционер СФРЈ и Добривоје Топаловић познати певач народне музике.

фото: youtube

Село Пријељина је разбијеног типа. Подељено је на четири краја: Кучице, Доњи Крај, Бајинце и Плану.

У КУЧИЦАМА су ове породице: Ристовићи (6 к.), Божовићи (10 к.), Симовићи (4 к.), Максимовићи (3 к.), Минићи (3 к.), Жагрићи (10 к.), Грујовићи (1 к.).

У ДОЊЕМ КРАЈУ: Топаловићи (11 к.), Корићанци (Радовановићи, Стајчићи, Илићи, Сирџићи) скупа 12 к., Ђондрићи (5 к.), Осаћани (10 к.), Славковићи (2 к.), Милијановићи (1 к.), Милошевићи (3 к.), Даниловићи (1 к.), Бојовићи (5 к.), Илићи (5 к.), Николићи (1 к.), Шеварлићи (4 к.), Пластоње (Вулевићи) (4 к.), Грујовићи (1 к.), Томашевићи (4 к.).

У БАЈИНЦИМА: Ирижани (5 к.), Рајовићи (5 к.), Остојићи (3 к.), Еровићи (5 к.), Јоваши (16 к.), Радојевићи (1 к.).

У ПЛАНИ: Печењци (6 к.), Игњатовићи (1 к.), Настићи (1 к.), Павловићи (2 к.), Ристовићи (2 к.), Милићевићи (1 к.), Бојићи (6 к.).

Цело село има до 170 кућа. Највећи је Доњи Крај.

Најстарије су породице у селу:

ПЕЧЕЊЦИ (Настићи, Урошевићи), не памте одакле су ни када су досељени. Славе Св. Јевстатија.

ПЛАСТОЊЕ (Калуђеровићи), су досељени из Маскове, срез Моравички, округ руднички. Од њихова досељења има више од 100 година. Сада их има и у Дубрачи, Станчићима и Шаренику.

БОЈИЋИ, славе Лучин-дан. Доселили су се из Црне Горе пре првог устанка.

Баш пред Први српски устанак доселили су се:

ЈОВАШЕВИЋИ су због убиства неког Турчина пребегли из Марковице (Доње Драгачево) и населили су се овде, славе Ђурђев-дан.

ТОПАЛОВИЋИ су се из истог узрока доселили из села Негришора (Доње Драгачево), славе Ђурђиц. Сад их има и у Горњој Горијевници (срез љубићски) и у Пајсјевићима (Гружа).

У време Првог српског устанка доселили су се:

ЕРОВИЋИ (Зечевићи), славе Св. Николу. Доселили су се из околине Нове Вароши.

ЈАКОВЉЕВИЋИ, доселили су се од Нове Вароши, славе Св. Јована.

ИЛИЋИ, досељени из Корита (код Новог Пазара), славе Св. Николу.

СИРЏИЋИ, досељени из Корита, славе Св. Стевана.

МИЛОШЕВИЋИ су досељени из Босне у време другог устанка – кад је Ђаја паша закрајинио, славе Св. Николу.

Доцније су досељавани:

ИРИЖАНИ, од Ирига (Срем), славе Св. Николу. Отишли у Ириг као Лукићи и на Рудник. Када су се вратили добили су презиме Ирижани, а Лукићи који су остали на Руднику и даље носе то презиме

ЂОНДРИЋИ, су се доселили од Јавора, славе Св. Василија.

РАЈОВИЋИ су досељени од Карловаца, славе Аранђелов-дан.

ОСТОЈИЋИ славе Ђурђев-дан, доселили се од Ариља.

МИЛИЈАНОВИЋИ су досељени из Ступчевића (код Ариља), где их и сада има.

НИКОЛИЋИ досељени су из Црне Горе, славе Св. Николу.

КУРЋУБЕ (Симовићи) досељени су од Мучња, а има их и у Мачкату (ужички окр.), славе Аранђелов-дан.

МИНИЋИ су досељени из Радобуђе (од Ариља).

ТАНАСКОВИЋИ су досељени из Босуте (Качер).

КУКИЋИ су старином из Заграђе (Качер). Прво су се населили у селу Ракови (срез љубићски), а одатле су после прешли у Пријељину.

РИСТОВИЋИ су се доселили из Шаторње (крагујевачки окр.), славе Ђурђиц.

ОСАЋАНИ (Ковачевићи, Симовићи) су се доселили из Осата у Босни, славе Св. Николу. Они су и раније, а и данас граде куће сељацима.

ШЕВАРЛИЈЕ су се доселили из Ртара (Доње Драгачево), славе Св. Илију.

ЖАГРИЋИ (Јовановићи) су досељени из Ковачевца (Јасеница), сада их има и у Заблаћу (Трнава), славе Св. Николу.

ИГЊАТОВИЋИ су се доселили из Мајдана (срез таковски), славе Лучин-дан.

СЛАВКОВИЋИ су се доселили из Горње Трепче, славе Лучин-дан.

ДАНИЛОВИЋИ су се доселили из Прислонице, славе Ђурђев-дан.

РАДОЈЕВИЋИМА је предак дошао као доводак (мој додатак – дете које удовица доведе у кућу другом мужу) из села Бреснице, славе Мратин-дан.

БОЖОВИЋИ су се доселили из села Сврачковаца (срез таковски). Узрок сеобе је плодније земљиште. Славе Аранђелов-дан.

МАКСОВИЋИ су се доселили због плоднијег земљишта из села Врнчана (под Кабларом), славе Ђурђев-дан.

НЕНАДИЋИ постоји само једна породоица. Живе у делу села где је фамилiијa Ирижанин.

(ИЗВОРИ: Радомир М. Илић, „О љубићским селима“, википедија,  фото из ваздуха: youtube принтскрин- Братислав Танасковић, Немања Милетић)


 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"