Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fs-l%2Fuzi%2F255-u-djin-c-u-r-dj-l-ins-uzi): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

ШУМАДИНАЦ АУТОР ДАЛМАТИНСКЕ МУЗИКЕ!

Пише: Д. Илић

Како је Краљ Александар Први Карађорђевић разумео шта значи музика за државу

1 2На конгресу композитора Краљевине Југославије 1931. године, одлучно је да далматински мелос буде основа за „нови југословенски шлагер“. Отуда чињеница да је Шумадинац Драгиша Недовић, написао „Кад си била Мала Маре“, „Три сулара су“, „Синоћ у Сплиту“.

У Србији данас музика је до те мере уништена, да нам се живот претворио у ријалитије где је дозвољено и да осуђене проститутке и медиокритети даноноћно са телевизијских екрана бомбардују српску децу простаклуком, поронографијом и огољеним насиљем. Увод у то деведесетих година направила је управо музика, која се снимала без икаквог смисла, довевши до данашње хиперодукције разних “звезда и звездица”. Некада није било тако. Још је Платон у Старој Грчкој објашњавао значај музике за васпитавање народа, а мало познат податак јесте и тај да је Краљ Александар Први Карађорђевић, лично наредио 1931. године, да се направи конгрес тадашњих композитора и одреди музичка подлога за “нови југословенски шлагер”. Хрвати су схватили да је то битно и успели су да излобирају да за основу будућег шлагера, буде управо далматинска музика. Документација о томе састанку изгорела је у бомбардовању Народне Библиотеке, 06. априла 1941. Али биће то испоставиће се пирова победа, иако је чак и двадесетак година касније било незамисливо чути песме које нису имале далматински мелос. Крагујевчанин Драгиша Недовић, народни песник, текстописац и композитор у то време крчио је свој пут. Али како су трендови, да употребимо данашњи речник, диктирали прилагођавање новонасталом таласу он одлази у Сплит. Тамо ослушкује, учи мелодије И настају песме за које су Хрвати и дан данас убеђени да се у њихове изворне песме! "Кад си била Мала Маре", "Јадране плави", "О липа ти незнанко", "О бродићу бели", "Синоћ у Сплиту", само су неке од песама без које би наши бивши суседи тешко замислили свој национални мелос. Али како данас убедити Хрвате поносне на њихову "тисућ'љетну" традицију да је неке од најлепших и култних далматинских песама написао Шумадинац?

Српска штампа забележила је како је као лајтмотив песме "О липа ти незнанко" коју и данас радо певуше многи "марини" ("О липа ти незнанко/ Из којег си града/А ча ћеш ти у Сплиту/Ча тражиш тамо врага?") заслужан један догађај из 1939. године. Наиме, богата Американка заљубљује се у "лепог и кршног Далматинца", који се са њом жени и жели да напусти родни крај. Том његовом чину жестоко се противи околина. ("Ово је наше море/ Наши су момци из Сплита/А не за липу незнанку/Што белим свитом лута"). Све се одиграло у граду Сплиту, где је Недовић отпутовао после Босне.

Друга поменута песма која је још за Драгишиног живота присвајана од стране Хрвата јесте "Кад си била мала Маре". Ова "хрватска национална песма" настала је, као и "О липа ти незнанко", пре Другог светског рата, док је почетком педесетих објављена у песмарици "Мала лира" у издању и редакцији Драгољуба Дакића из Београда. Песма је објављена под насловом "Маре, Маре, срећо моја", а под овим именом је и заштићена у српском Савезу аутора народне музике.2 2

У једној преписци на релацији Завод за заштиту малих ауторских дела (ЗАМП) СР Хрватске - Завод за заштиту ауторских права малих извођача у Београду - Драгиша Недовић из 1962. године потегнуто је питање ауторства песме "Кад си била мала Маре".

Директор пословнице ЗАМП у Хрватској Иван Деметер упутио је писмо Заводу у Београду и поставио питање оригиналности песме "Кад си била мала Маре". Деметер у ироничном контексту пише Београду: "Пошто је поменути аутор себе пријавио као композитора и аутора текста дела у питању, то изволите прибавити од њега нотни материјал и текст да би могли приступити утврђивању чињеничног стања". Надлежни из Београда обратили су се Недовићу, да би Драгиша одговорио:

- У вези вашег писма од 26. јуна 1962. године, на основу потражње пословнице за НР Хрватску у коме се потражује оригинал песме "Кад си била Мала Маре" сматрао сам за хитно, али с обзиром да сам био на путу, данас сам у могућности да то учиним. Само ме чуди и изненађује где су били другови још пре 25 година када је у Хрватској била позната ова моја песма. Па ипак ја као Србин живео сам некада тамо и писао и компоновао много, много хрватских, то јест далматинских песама и то ћу увек бити у стању да им докажем - у потпису Драгиша Недовић, писац и композитор.

Круна отимања догодила се неколико деценија после смрти Недовића. Пред распад СФРЈ “Југотон” је објавио неколико публикација “50 народних најлепших народних и изворних песама”. Песма "Кад си била мала Маре" је тада добила статус изворне, а Недовић није потписан као аутор. Отимање ове песме крунисано је 1999. године када је симфонијски оркестар “Радио Загреба” снимио прекомпоновану песму. И поред неспорног музичког умећа чланова оркестра, песма “Кад си била Мала Маре” једноставно је унакажена.