Deljenje
fShare
0

 

И РАДЕ СЕ НЕ ОЖЕНИ!...

 

Песма “Јесен дође ја се не ожени“ настала по чувеном нежењи из Крагујевца и инспирисана је једним необичним догађајем. Записана је парчетом цигле, на тараби родне куће Драгише Недовића, народног песника, композитора и текстописаца

 

У Крагујевцу је у насељу Мала Вага, педесетих година живео извесни Раде. Раде је био леп момак, али некако већ је загазио у четрдесету. Тих шездесетих година прошлог века то је био несвакидашњи случај. И сви су наваљивали да се Раде ожени, а он с ваљда баш због тог наваљивања породице и околине заинатио и бежао од женидбе главом без обзира. Временом прича о ђувегији се прочула Чаршијом и нико га више није поздрављао са „Добар дан“ већ „Кад ћеш да се жениш?“. Почели су и да се шале са Радетом, знајући да га питање нервира.



Тако је једног пролећног јутра пролазио поред Недовићеве куће. Драгиша, и сам шерет, брже боље увидевши Радета како жури, залактљен на ограду повикао је, да се чује низ улицу.

- Раде, аман више када ћеш да се жениш?

-На јесен Драгиша, на јесен- одговорио је Раде. У том тренутку Недовић је узео парче црвене цигле и на дрвеној огради, некој врсти тарабе записао стихове:

“Јесен дође ја се не ожени, 
Често мајка говорила мени, 
Сине Раде, девојака доста, 
Ти ми сине не ожењен оста”.

Тако је песма ушла међу оне бесмртне у Србији и Шумадији. Маестрално ју је извео Радиша Урошевић који ју је и прославио.