Deljenje

Веровали или не... ЧЕТНИК ЦРТАО МИРКА И СЛАВКА

Пише: И.С.

Да су партизани на време прочитали часопис „Млади Равногорац“, који је уређивао на Равној Гори академик Драгиша Васић, један од најумнијих Срба, открили би да је аутор стрипа „Мирко и Славко“- четник Десимир Живковић Буин, из Горњих Бранетића код Горњег Милановца

Чудом није могао да се начуди Ђорђе Андрејевић Кун, када је открио да у тек ослобођеном Београду и по поласку комуниста на власт у својој „уметничкој радионици“ ради нико други него четник. Овенчан славом угледног комунца коме је посвећен задатак да изради грб са шест буктиња и највећи ауторитет нових комунистичких власти предвидео је да четник Десимир Живковић, четник из Горњих Бранетића, мирно и тихо израђује портрете Јосипа Броза Тита и Јосифа Висарионовича Стаљина.

Када је добио безбедносни извештај и схватио ко је Живковић, Кун је извадио пиштољ и умало га није убио. Послали су га, по казни на Сремски фронт да чисти мине и право је чудо како је Живковић преживео. Прича се да када је Кун уперио пиштољ у њега самоуки цртач из Горњих Бранетића, извадио „недићеву новчаницу“ коју је дизајнирао нико други до отац Ђорђа Андрејевића Куна. Поручио је тако „ето морао сам као и твој отац“.

Из Горњих Брантића на Равну Гору

Према Буиновој причи на Равну Гору отишао је 1941.године јер су „четници запретили његовом оцу да ће га убити ако не открије где му је син“. Имао је 20 година. Сишао је са тавана и отишао са четницима. Добио је пушку и две десне цокуле, са којима је учествовао у заједничкој акцији партизана и четника у ослобађању Горњег Милановца.



Касниjе је био фасциниран Драгишом Васићем, али и велики академик млађаним Буином, који је из својих Бранетића понео сељачку интелигенцију и завидно знање, с обзиром да је имао свега четири разреда школе. У штабу Драже Михаиловића, кога је такође посебно ценио остао је три године. Некако се обрео - ето и код Куна, са почетка ове приче, али је после откривања његове неподобне прошлости морао у колонизацију у Банатско Пландиште. Тек 1951. године враћа се у Горњи Милановац. Запослио се као илустратор у „Дечијим новинама“ од оснивања.

„Мирко пази метак“

У новембру месецу 1958. године излази први број стрипа у едицији „Никад робом“, а касније и стрип „Мирко и Славко“. И улази у историју. Био је то први блокбастер, да га тако назовемо у комунистичкој Југославији, стрип који је штампан у тиражу од 200 хиљада примерака. Мајице, сувенири, сличице преплавиле су целу СФРЈ које су носили омладинци тадашње државе, не знајући да доживљаје младих партизана Шумадинаца илуструје четник.

- Први наставак сам завршио за једну ноћ при светлости стоне лампе. Заспао сам док сам чекао да се туш опусти. Даљи рад на стрипу био је посебна прича. Појачавао се ритам изласка па сам добио екипу која је радила позадину, туширала, исписивала слова. Много сам волео децу, знао сам шта може да им се допадне и мислим да је ту била једна од тајни успеха стрипа који је постао најпопуларнији стрип свих времена у нашој земљи. У стрипу нисам изазивао мржњу, неговао сам пријатељство, разумевање и решеност“-причао је Буин.


Он ће као каменорезац израдити и стотине спомен-плоча и спомен-чесми, крајпуташе Слободану Пенезићу Крцуну и Светолику Лазаревићу. Нацртао је и он чувеног брку за етикету шљивовице „Такова“. У историју је ушао као аутор најтиражнијег и најпродаванијег стрипа у историји СФРЈ кога су многи исмејавали због оне реплике „Мирко пази метак“, „Хвала Славко спасио си ми живот“. Остаће ипак забележено: иако су побили више Немаца, него ли што их је било на западном фронту, Мирко и Славко никада нису пуцали на четнике! То је „заслуга“ младог Равногорца Десимира Живковића Буина који је преминуо седмог децембра 1996. године на ВМА у Београду.


Он ће као каменорезац израдити и стотине спомен-плоча и спомен-чесми, крајпуташе Слободану Пенезићу Крцуну и Светолику Лазаревићу. Нацртао је и он чувеног брку за етикету шљивовице „Такова“. У историју је ушао као аутор најтиражнијег и најпродаванијег стрипа у историји СФРЈ кога су многи исмејавали због оне реплике „Мирко пази метак“, „Хвала Славко спасио си ми живот“. Остаће ипак забележено: иако су побили више Немаца, него ли што их је било на западном фронту, Мирко и Славко никада нису пуцали на четнике! То је „заслуга“ младог Равногорца Десимира Живковића Буина који је преминуо седмог децембра 1996. године на ВМА у Београду.

Носио је надимак „Буин“, као и његов отац. Био је познат као боем и шаљивџија, омиљен у кафанској и културној јавности Горњег Милановца.