Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fs-l%2Fz-ni-ljiv-s-i%2F261-sv-l-puz-i-l-iz-gruz): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

 

СВЕ ЛОПУЖЕ ОТИШЛЕ ИЗ ГРУЖЕ

Пише: Д.И.

Како је настала народна „Нема лопуже, док не дође из Груже“ ... Комунистички функционери, лопови из пљачкашке приватизације и мајмун са циркуса главни осумњичени за ову изреку.

Нема цитираније изреке од ове, а чиме су је Гружани заслужили ни до данашњег дана није документовано. Према једном тумачењу овај неславни народни стих заслужили су комунистички функционери који су безмало пола века „држали“ неке кључне функције по Крагујевцу, а по неписаном правилу Гружани су били функционери у СДК и начелници полиције. То су биле две основне полуге власти, а ни политика и положаји у партији нису им били страни људима одавде.


Gruza


 

Касније су се многи „доказали“ у пљачкашкој приватизацији, када су људи отпуштани, а они загаздили градом отимајући будзашто некретнине, предузећа и фабрике.

Тек постоји и прича која је стара безмало сто година, и која је некада многима била основ „да нема лопуже, док не дође из Груже“.

Наиме, она каже да је око 1930. године у Крагујевцу гостовао по први пут циркус, у време око вашара на Крстовдан. Међу многим шарлатанима, нашао се и човек са мајмуном. Животиња је била агресивна и домишљати трговац се сетио да у кавез где се налазио мајмун иза његових леђа постави мноштво разних ђаконија. Онај ко би успео да их дохвати, а да га мајмун не огребе као награду је узимао баш тај поклон који се налазио иза његових леђа.

Много је крви тада проливено. Нико није успевао да избегне агресивног мајмуна, који је постао још раздражљивији када би људи кренули рукама ка кавезу. Гребао је, уједао..

Али једног дана поред кавеза се нашао Гружанин. Од јутра до мрака посматрао је како мајмун по сваку цену чува свој кавез и оно што се у њему налази. Сутрадан се опет вратио. Старина је приметила да животиња када су људи удаљени од њега опонаша покрете. Пришао је на безбедну удаљеност и ставио руку на једно око. Мајмун је то исто урадио. Сутрадан је упорни Гружанин дошао и ставио руку овог пута на друго око. Животиња га је следила. А трећег дана сељак из Груже ставио је обе руке на очи. То је и мајмун урадио. За то време домишљата старина узела је највреднији поклон из кавеза.

-Е нема лопуже док не дође из Груже!- узвикнуо је трговац исплаћујући награду у виду шећера у коцке, који је онда доста вредео...

Нема записа да је ова прича истинита. Она је остала и препричавала се с колена на колено. Данас када питате људе у Гружи, радо причају о томе како су ушли у народно предање. Али одмах, у времену када нам села постају пустахија, а млади одлазе увек истакну:

-Сада се каже „Све лопуже отишле из Груже“!