Deljenje

Ракија из Трнаве деведесетих година прошлог века имала је чудно дејство

„УБИСМО ЦРНЦА, СУНЦЕ ТИ“

Пише: А.С.

По доласку Унпрофора у данашњу Републику Српску деведесетих година прошлог века посао са продајом вештачке ракије се удвостручио. Један од њих имао је несрећу да налети и „ракију“ пазари од двојице Трнаваца.

Мање више познато је да су Трнавци деведесетих година прошлог века предњачили у производњи лажне „шљивовице“ и поред негодовања тамошњих домаћина када се потегне ова тема. Но и поред њихове љутње, донекле оправдане зато што у Трнави је већина вредних домаћина који пеку врхунску ракију, прича о криминалној групи овековечена је и затворском пресудом због смрти неколико људи. Ова истинита прича везана је за град Бијељину и војника Унропфора 1994. године. Кажу да је посао по доласку Унорпофора, толико процветао да се у Србију долазило само по базу и хемикалије, а да се ракија справљала у камионима на путу ка Републици Српској, да би се задовољили изненадне међународне муштерије.

Сналажљиви Шумадинци одмах су се досетили како брзо зарадити новац. Исконски страх од рата, хаотичног стања и непознатог нагнао је тих дана војнике из света да пију више него икада до тада. И ништа их није одушевило као шљивовица. Један од њих, црнац, имао је несрећу да налети на двојицу Трнаваца, вештих препродаваца који су занат препродаје вештачке ракије могли да испеку од врсних мајстора овог посла. Тако се са њима и тамнопути војник, људина од 120 килограма, није много погађао око цене ракије. За десет долара пазарио је литар и после дегустације задовољно климнуо главом. Али, војник је био жедан. И наочиглед збуњених препродаваца, попио наискап литар справљене ракије. Трнавац, који је био мало проницљивији од свог колеге, одмах је схватио шта се догађа.

Покушао је да свом ортаку климањем главе сигнализира да је дошло време да, српски речено- хватају маглу.Али га колега није схватио. Опијен зарадом убеђивао је остале војнике да купе бурад и балоне из камиона. Чак је и наздрављао са њима. У том тренутку Црнац се укочио, почео да колута очима и стропоштао се на земљу. Из устију му је текла густа пена.

- Убисмо црнца ј... сунце - повикао је „трговац, док је други већ стигао трчећи до камиона.

Једва су извукли живе главе. Било је и пуцњаве.

Црнац је, бар према извештајима из новина – преживео!