Deljenje

 

ТАЈНА ИБАРСКЕ ДОЛИНЕ

Приредио: Алекса Вићентијевић

Средњовековни град Борач.

Остаци средњовековног града Борча налазе се 7,5 км северно од Кнића, на врху Борачког крша. Поред чињенице да је ово значајан туристички потенцијал он има и велик изначај у историји Србије.

Прва помињања овог града потичу 14 века. Вероватно да је постојао и много раније. Најранији писани траг који помиње Борач оноси се на Угарски упад у Србију 1389.године када је Жигмунд Луксембуршки заузео градове Борач и Честин.


 Borac1


 

Процват овог средњовековног града везује се за долазак на власт Ђурђа Бранковића. Поред изградње Смедеревског града почињу радови на утврђивању осталих српских градова међу којима је и Борач. И тада се градило каменом из недалеког каменолома.

Повеља деспота Стефана

Деспот Стефан Лазаревић ће баш овде 1405.године издати повељу којом Дурбовчанина потврђује њихове раније повластице. „Славни град Борач“, како су га још тада звали унеће у карту света и чувени млетачки картограф Фра Мавро, а у њему је током владавине Бранковића живео и највећи достојанственик тог времена Радич Посуповић. Ове чињенице понајбоље илуструју регионални и привредни значај у време док је Борач био седиште власти као средњевековна резиденција деспота Стефана Лазаревића. Овде је пролазила саобраћајница која је спајала Београд, рударске центре на Руднику, а затим клисуром Ибра и долином Рашке водила ка Дубровнику. Тим путем стизали су каравани са луксузном занатском робом, а враћали су се натоварени српским сребром, златом, кожом, вуном, воском, вином, медом и сиром.

-О значају Борча говори податак да је приликом поделе српске деспотовине на нове управне јединице „власти“ овде било средиште „борачке власти - записао је археолог проф.др Војислав Јовановић, углени српски научник. На основу досадашњих научних сазнања претпоставља се да је град имао шест кула. Посебну пажњу привлачи кула кружне основе, позната као Бела кула, за коју је Ф. Каниц претпоставља да је римска. Недалеко од ове куле су остаци грађевине за коју се верује да је црква коју је по народном предању подигао цар Душан, који је овде боравио око 1350. године.

Ратови и пропадање Борча

- На оружану акцију против Срба угарски краљ Жигмунд Луксембуршки се одлучио тек после Косовске битке, кад је пред собом имао ослабљеног противника. Он записује да је предузео "поход против Срба, шизматика од наше католичке вере и побуњеника нашег краљевства" - забележио је др Јовановић.

Војска будућег немачко-римског цара харала је горе од Турака док није заустављена код места Борач. Жигмунд је с бојног поља писао о жестини битке и огорченој одбрани Срба који су кишом стрела и камења засипали нападаче. Угарска посада је накратко освојила Борач, а затим су се Срби вратили. Турске опсаде биле су неуспешне до 1438. када је са брда Златни врх наспрам Борачког крша артиљерија султана Мурата Другог срушила зидине. Ипак, и после ове стихије посада се вратила, а град је под српском влашћу остао све до 1459. кад је Мехмед Освајач коначно покорио Србију.

Доласком Мурата средњовековна резиденција деспота Стефана Лазаревића нестала је са мапе света. Данашње село има 200 кућа са око 590 становника, у просеку старијих од 47 година.

БОРАЧКИ КРШ

Борачки крш је редак рељефни феномен и узвишење односно део угашеног вулкана у оквиру Рудничког масива, који је настао пре око 20 милиона година, а чини га низ стена велике чврстине и постојаности. Због своје карактеристичне боје и светлуцавих делова, Борачки камен користи се као украсни камен у грађевинарству. Његов највиши врх се налази на 515 метара надморске висине.

Тврђава

ТВРЂАВА на Борачком кршу, дуга 150 метара и широка око 50 метара, била је вешто прилагођена рељефу вулканског брега користећи и огромне стене које штрче из тла као зидине и осматрачнице. -

Тако велики простор захтевао је присуство бројне војне посаде, а у случају потребе, ту се могао склонити и део околног становништва. То показује да је Борач имао веома значајну улогу у систему одбране овог дела Србије, нарочито у доба кад је у њему повремено боравио деспот Стефан - забележио је проф. др Војислав Јовановић.



 

Црква Св. Арханђела

Црква Св. Арханђела налази се у подножју стене на којој је подигнут средњовековни град. Основни податак којим се врши датовање овог објекта представља натпис у фреско – техници на надвратнику портала источног зида припрате. Његов садржај указује на време осликавања цркве – 20. јули 1553. године, али не и на годину градње, која је могла бити доста ранија.

Скромна борачка црква је једнобродна грађевина сажетог уписаног крста. Зидана је од камених притесаних квадера, различитих димензија, али складно укомпонованих у целину. Алтернацијом комада карактеристичних боја и прелива, постигнут је јединствен ефекат. Апсида на источној страни је споља петострана а изнутра полукружна, са ђакониконом и проскомидијом који су, тек наглашени, полукружним нишама, не много већим од истоветних на северном и јужном зиду олтарског простора. Наос са карактеристичним правцем пружања од истока ка западу, засведен је полуобличастим сводом, који заједно са луцима ослоњеним на степенасто профилисане конзоле носи ниску, у темену издубљену, слепу централну куполу. У другој половини XVI века изграђена је припрата засведена полуобличастим сводом, на истоветан начин и од истог материјала као наос. Комуникација припрате са спољашњошћу остварена је са два портала, главним улазним на западном, и бочним (данас претежно у употреби) на јужном зиду. На оба портала се налазе дрвена декорисана врата, настала у различитим временима, са различитим вегетабилним, дрвеним и металним апликацијама. Својом лепотом и квалитетом израде посебно се издвајају јужна улазна врата, настала највероватније у другој половини XVIII века.

Старо гробље у Борчу

Старо гробље у Борчу налази се на обронцима Борачког крша, а смештено је готово између сеоских кућа и порте Борачке цркве. То је логичан наставак средњевековног гробља на чије се остатке наилази на падини јужно од цркве. Захвата простор од око пола хектара на коме се уздиже више стотина надгробних споменика, различитог облика и величине. Иако су на први поглед различити, сви носе у себи заједничку карактеристику која се огледа у орнаментици и облику споменика, као и материјалу од кога су грађени. Камен за њихову израду набављан је из мајдана са оближњег Борачког крша, а дело су вештих мајстора каменорезаца из Борча и околних села. Иако имају неке своје специфичности које се огледају у начину обраде и изгледу, надгробни споменици у борачком гробљу су по типу слични споменицима који се подижу широм Груже током XIX века. Квадратне основе, узани и издужени, углавном са капом која наткрива споменик. Богато су орнаментисани иако је материјал од кога су грађени тврд. Посебна карактеристика овог гробља је и то што у овом старом амбијенту имамо сачуван пресек изванредних примерака од прве половине XIX века па до тридесетих година XX века који није нарушен новим мермерним споменицима.