Warning: file_get_contents(https://graph.facebook.com/?id=http%3A%2F%2Fwww.lepasumadija.rs%2Fjoomla16%2Findex.php%2Fsp-r%2F159-zdji-s-lu-n-nju): failed to open stream: HTTP request failed! HTTP/1.1 403 Forbidden in /home/lepasuma/public_html/joomla16/plugins/content/fastsocialshare/fastsocialshare.php on line 173
Deljenje

 Џокеј и стреличарТамара Парезановић са само 23 године спојила два спорта

 

ЈЕЗДИ СА ЛУКОМ НА КОЊУ

 

Креативност, љубав према животињама и природи показала још у детињству и не крије да је једина у породици и друштву коју занимају неoбичне ствари. Пронашла се у два спорта – јахање и стреличарство

 

Од своје 16-те године Тамара Парeзановић се бави јахањем. Судбоносно остварање снова девојчице, која од малих ногу обожава природу и животиње догодила се две године касније. Постала је власница једног предивног пастува.

 -Нисам ни знала колико је тешко одгајати једног младог коња, старог тек две године и пут до, оне чувене везе између коња и јахача је био јако дуг. Коњић и ја смо се, као деца, свађали и мирили. Било је дана када он није желео да сарађује са мном, дана када ме изнервира, када ја њега изнервирам, када изгубим вољу да се бавим тим спортом. Временом смо научили да верујемо једно другом, да се волимо, дружимо и поштујемо. Упознали смо се у потпуност - прича нам Тамара о љубави према овим животињама често описиваној у литератури али и стручним анализама. Након четири године схвата „да је време за нешто озбиљније што могу да раде у тиму“.



 Јахање на дуге стазе

- Пошто и коњић и ја волимо природу, решила сам да тренирамо за јахачку дисциплину Endurance. Endurance је даљинско јахање – трке на 20, 40, 80, 100, 120 километара, па и на више. Јаше се по природи и циљ је да се стаза пређе у што бољем времену. У овој дисциплини је на првом месту добробит коња, тако да постоји и ветеринарска контрола у току трке. Да би се стаза што боље прешла, битно је да се коњ и јахач познају, да верују једно другом - прича нам Тамара и објашњава да је за ову дисциплину потребно пуно труда, рада, воље и улагања да би се коњ правилно тренирао и стекао потребну форму“.

 - Што се тиче коњичког спорта у Србији, полако се гаси и пропада. Хиподроми се затварају што је јако тужно. А коњички спорт је јако добар првенствено за децу. Одличан је за ум и тело, јача кардиоваскуларни систем и утиче на стрес. Развија мишиће ногу, руку и трупа, побољшава равнотежу и држање - са сетом разочарења о стању у српском коњичком спорту прича Тамара. Објашњава са пуно љубави да се у току јахања по природи јавља се осећај слободе и квалитетног дисања“. Уз то, развија се и осећај поверења.

 -Временом контрола и брига за животињу постане већа од бриге за нас саме, а има и велики утицај на самопоуздање и изазива сјајан осећај код добрих људи - истиче наша саговорница.

Она свог љубимца тренутно чува на хиподрому у Крагујевцу. Ту јаше и брине се о још два предивна коња са којима држи и часове јахања. Поред тога, јаше и тренира коње у селу Дубрава где ће се до краја године оформити клуб под којим ће се и такмичити.

-Волим да радим са овим предивним створењима, да их тренирам и учиним да изгледају што боље и здравије па сам тако успела да неколико коња који су изгледали очајно спасим, покажем другима да од коња од којег ''неће бити ништа'' постане коњ који је јако доброћудан и стабилан за јахање и да коњу покажем да постоје и добри људи који их воле. Процес овога је дуг, али се увек осећам срећно и задовољно када учиним нешто тако за њих. Њихова срећа је и моја - истиче Тамара.

Стреличарство и освајање медаља

А стреличарство је њена друга страст којом је увек била импресионирана. Чим је сазнала за клуб ''Око соколово'' без оклевања се учланила и почела са тренинзима. Клуб је првенствено био за особе са инвалидитетом, али због наглог интересовања и пораста чланова постао је универзалан. Након месец дана тренирања отишла је на своје прво такмичење, у парастреличарском савезу, и ту освојила сребро. Два месеца касније купује свој први лук и са, како каже „својим верним ''партнером'' осваја и четири златне медаље на 30 метара.



 

-Сада се припремам за следећу годину да гађам на 70 метара, у Стреличарском савезу Србије, под истим клубом, наравно. У клубу сам стекла доста пријатеља. Организујемо и клупска такмичења и дружења уз гулаш, роштиљ, музику и играње. Клуб ми је постао као друга породица и све их тако и гледам почевши од свог тренера па све до најмлађих и најновијих чланова - прича у даху Тамара.

Стреличарство је олимпијски спорт, којим се могу бавити и мушкарци и жене било ког доба и старости. Успех у овом спорту зависи искључиво од вас самих, као и неуспех. Потребно је имати миран ум, који „она није имала баш толико колико је потребно, али уз стреличарство је научила да буде стрпљива и мирна особа“.

-Потребна су материјална улагања ако стварно желите да се бавите овим спортом, па је због тога стагнирао у нашој земљи док је у иностранству изузетно популаран. На крају, желела бих свима да поручим да се све може само ако имате вољу и да изађете ван куће-пуна живота каже Тамара. Стиже све и свуда И заиста она стиже све и свуда. Стигне да тренира два предивна спорта и да завршава и остале обавезе. Победила је себе у многим стварима, променила се и успела да свој живот доведе у ред- трудом и радом. Поврх свега и ради у ТЦ „Плази“, у „Мек Доналдсу“. Ето, она је доказ и да од младих се има којешта научити.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"