Deljenje

 

НА БИЦИКЛУ У ДАМСКОЈ ХАЉИНИ, А НА КОЊУ „ДЕЛИЈА“

Пише: Сава Миленковић / Фото: приватна архива

 

Историју Крагујевца обележиле „модерне“ жене.

Центар Шумадије, Крагујевац, обележен је не само по државницима, јунацима, и мушкарцима који су поставили темеље модерне српске државе. Жене су, и то на размеђу два века, храбро водиле друштво у ново доба. Европа је, захваљући нежнијем полу, одавно дошла у Србију. А упечатљиви примери су Анка Николић, прва српска бициклистиња, која је „велосипед“ терала у дамској хаљини, и Даринка Стојановић Коларовић, јахачица, која је у првој својој трци надмашила све мушкарце.



 

Анка Николић је била кћи среског начелника. Кројачица по занимању. Када се 1901. године основао „Крагујевачки велосипедски клуб“, она се усудила да се као једина жена прикључи вожњи. Није хтела да носи панталоне, попут „американки“ које су у то време пропагирале феминизам.

 

- Анка је возила бицикл у дамској хаљини, и од тога није одустајала. Имала је мужа, Шошу Николића, два сина и кћи. Он је био угледни механичар, али је Анка стигла дасе посвети и кући и деци, али и рекреацији, бициклизму... Јединствена је њена фотографија са осталим члановима клуба, прича Лела Вујошевић, ауторка књиге „Женско лице историје Крагујевца“.

 

Да су даме, када донесу одлуку, најчешће истрајније и храбрије од мушкараца, показала је и Даринка Стојановић Коларовић. Забележено је да је као девојчица заволела јахање, и поред противљења оца, а славу је стекла са својом кобилом Милицом.

 

-Глас о њеној вештини и спретности стигао је до краља Милана Обреновића. Тако је позвана на трке у Крагујевцу, 1898. године, 30. августа. Тада је штампана и објава у којој се наводи да ће први пут наступити жена- јахач. Водила је до другог круга, а онда ју је, како пише у документима, тадашњи фаворит, извесни Сава Лаповац, ометао... На крају, Даринка је проглашена победницом, уз овације публике на хиподрому на Становљанском пољу у Крагујевцу, каже Лела Вујошевић.



 Једину Даринкину фотографију је начини својим апаратом лично краљ Милан, док је јахала поред трибина после тријумфа...После тог свог првог „ватреног крштења“, Даринка је постала позната широм Србије. Звали су је „делија од Шумадије“. Награде је почела да бере и у Нишу, Смедеревској Паланци, уз обилат дочек, све почасти. Била је миљеница народа. О њој су писале Енглеске и Француске новине тог доба, а била је и мета већине жена које су је јавно осуђивале због тога што „напушта кућу и варјачу“.,

Даринка је дочекала старост у родним Наталинцима, бавила се пољопривредом и умрла је 1963. године, када је имала 83 лета.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"