Deljenje

 

Српски алпиниста који је први у српској историји освојио Јужни пол

КАД СЕ ПЛАНИНА „СМИЛУЈЕ“

Српски алпиниста који је први у српској историји освојио Јужни пол. Освојио све што се може освојити у овом спорту. Драган Јововић, побио је српску заставу на Јужни Пол, Елбрусу, Хималајима, врху Јонгосонга, Чукунга, Аконагве и Елбруса...

 

–Освојивши Јужни пол заокружио сам своју каријеру. Никада нећу прежалити што нисам освојио Монт Еверест. Повредио сам се, пао на десну руку и поломио је. Та експедиција није завршила поход. Када сам 2010. године хтео још једном да покушам, шерпаси нису хтели да ме прате. Планина је живо биће, сматрају је за божанство. Сујеверни они не кажу „освојио је планину“, већ „планина се смиловала“ и „планина му је допустила да је освоји и да се спусти са ње“. Моју повреду су доживели као опомену планине и зато су одбили да ме воде, а без њих је немогуће кренути у освајање Монт Евереста – каже нам каже Драган Јововић, један од најуспешнијих српски алпиниста. Ову поруку шерпаса доживљава као животну поруку. Ништа на силу. Све дође временом. Па и историја.



 А тамо је ушао као освајач Јужног пола. Државни је рекордер у турноспусту, који је извео спуштајући се са врха Елбруса, са надморске висине од 5.600 метара непознатом стазом.

Пут Драгана Јововића почео је под оброницма Рудника пре 60 година. Рођен је у Доњим Бранетићима . Машински инжењер, каратиста и директор некада успешног „Таково осигурања“ на Јужни пол стигао је16. јануара 2012, равно сто година пошто је најјужнију тачку планете, по први пут у историји човечанства, освојио норвешки истраживач Роалд Амундсен. Велики успех српског алпинисте и крагујевачког бизнисмена испратили су сви домаћи и светски медији.

 

„Био сам толико исцрпљен да нисам одмах ни схватио тежину успеха. Исцрљен, након што сам се сликао са заставама Србије, Крагујевца, своје фирме и пријатеља, утрчао сам у топли шатор. Није било до радовања“каже Јововић. Тек касније схвата да је постао планетарна вест. Колега из фирме, коме је сателитским телефоном преносио информације, преносио је преко блога његову авантуру. Неколико десетина хиљада људи из целог света директно је гледала освајање Јужног пола. Због мале несмотрености, Јововић умало није остао без прстију на једној руци.

 

С обзиром на сво искуство иза мене никада нисам схвтио како сам то дозволио. Скинуо сам рукавицу другог дана похода како бих затегао каишеве на скији. Знао сам да при тамошњем температурама не смем дуже од пет до десет секунди да будем без рукавице, а рука ми је била без заштите више од пола минута. Крв ми се буквално заледила и једва сам, масирајући руку и вртећи је око рамена, успео да спасем прсте- каже Јововић и препричава нам како је освојити Јужни пол.

После завршних припрема у чилеанском граду Пунта Аренас, Јововић је, са тројицом руских колега, кренуо пут Антарктика, првог јануара 2012. године. Из базе Патриот Хилс, где се налази добро опремљена америчка метеоролошка станица, до центра Јужног пола има око 2.500 километара, а последњих девет дана изискивало је највише напора.



 

Морали смо да пређемо више од сто километара пешке и на скијама, вукући опрему тешку 50 килограма, и то на надморској висини изнад 3.000 метара, где је ваздух разређен на свега 0,47 атмосфера. Због висинске болести у почетку сам имао јаку главобољу, а стално су нас пратиле и ледене антарктичке олује. Оне буквално носе човека и ако потрају дуже три дана, морате се евакуисати. Срећом, ову експедицију није то задесило. Међутим, температуре су биле ниске, увек испод минус и више степени 40. Камера и фотоапарат заледили су и на крају нисам могао да их користим – каже Јововић.

АВАНТУРА НА НЕПАЛУ

У време боравка на Непали Јововић се нашао у тренутку земљотреса, са експедицијом алпиниста, био у походу на врхове Хималаја на око 4.000 метара надморске висине. Имали су много среће јер се у њиховој непосредној близини обрушио огроман масив и протутњала и велика лавина.

“Све се кретало се лево, десно и то је трајало сигурно 30 секунди. У том тренутку на пар стотина метара од нас једна страна планине се обрушила. То је такозвана камена лавина, али срећом да се у том тренутку у кањону није нико налазио. Истовремено, из правца у којем смо требали да идемо видело се да и једна снежна лавина прелази преко наше стазе коју смо требали да пређемо. Носила је ледене громаде величине једног метра. Стене клизају и руше све пред собом и кога таква лавина погоди тешко да може да преживи. Срећом, на њеном путу није био нико од чланова експедиције и нико није ни страдао”, прича Јововић о драматичном догађају када је био по шести пут на Хималајима.


ПУТЕВИМА ПРЕДАКА

Поред Јужног пола, планиских врхова Јонгсонг (7.462 метара), Аконагве Аконагве (6.962), врха Чукунг Ри (5.565), Елбруса (5.642) и Хималаја Драган Јововић је прошле године ишао Путем предака преко Албаније, где је и српска војска газила преко планина у Првом светском рату.

-Тек тада схватите који је то подвиг. Они су били голобради, углавном сељаци из Шумадије прелазили можда и највеће искушење у светском рату. Тако и млађи треба да приступе овом спорту. Подвижнички, стрпљено и са идеалом. Нема веће радости него када пободете српску заставу на планинским врховима који су највиши у свету-каже Јововић.

 


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"