Deljenje

Крагујевчанин Александар Саша Пауковић (76) најуспешнији тренер у историји српског стрељаштва

ТРЕНИРАО ПЛЕТИКОСИЋА И ЈАСНУ ШЕКАРИЋ

Ако би се све пажљиво сабрало и одузело Александар Саша Пауковић, легендарни тренер нашег стрељаштва сигурно би ушао у Гинисову књигу рекорда: 49 година је радио као тренер са 115 првака државе и репрезентативаца, учестовао на 90 европских првенстава, 11 светских првенстава и седам Олимпијских игара. Његови „ученици“ освојили све што се може освојити од медаља...


 

А прича о Саши Пауковићу, угледном крагујевачком правнику и тренеру почиње, у ствари стрељањем у Шумарицама 21.октобра 1941.године, када су немачки фашисти извршили један од најгорих злочина у историји. После масакра недужних грађана у Крагујевцу се родило 20-оро деце чији су очеви стрељани. Судбина је хтела да се Саша роди 05.05. 1942.године, седам месеци пошто му је отац настрадао. И ту поред породичне куће у Горњем Парку, налазило се стрелиште, где је отишао када је имао шест година да чује пуцањ из топа којим се означавао почетак такмичења државе. Остало је историја... Од тих дана, када је намештао мете, и био сав срећан када му на крају дана тадашњи асови Немања Марковић и светски рекордер Љубиша Петровић дозволе да испали пет метака из војничке пушке у мету, преко кратке каријере дошло се до сарадње са многим првацима државе и света. Па и са ововременим познатим именима- Јасном Шекарић, Стеваном Плетикосићем, Зораном Аруновић, Александром Ивошев... Њих је тренирао као тренер у државној репрезентацији и члан стручног савеза.



-За доброг стрелца није потребна само мирна рука. То је деведесет посто ствар психе. Од физичке до психолошке припреме, овај спорт тражи многа одрицања. Када се пуца, пуца се између два откуцаја срца. Добар стрелац мора да буде комплетна, постојана личност. Када се дође на стрелиште, онда се крунише све што је рађено и брушено годинама. И тада мораш да будеш психички јак- објашњава Пауковић мале тајне посла у коме је постао легенда.
Тако у многим догодовштинама издвојила се и она да је у једног стрелца и члана репрезентације улагано много, пред њим је била светска каријера... Пред почетак такмичења није га било на стрелишту. Настала је општа паника...
-Отрчао сам до хотела и видим га седи на степеницама, блед, неиспаван. Кренем да вичем, да га грдим што се није појавио, а он ме гледа и каже „Шефе само да знаш каква је женска била“- препричава нам кроз смех легенда нашег стрељаштва.


Судбина је хтела да први наступ на Европским првенствима као тренер има у Каиру 1965, а последњи 2009.године у Осијеку када је наш стрелац и светски рекордер Плетикосић, кога издваја као „бисер“ своје каријере, освојио европску бронзу.
У међувремену Пауковић је био на светским првенствима у Висбадену (1966), Аризони (1970), Сеул (1978), Доминиканска република (1982), Франкфурт (1986), Мадрид (1990), Милано (1994), Барселона (1998), Финска (2002), Загреб (2006).
Са Олимпијских игара, као члан стручног штаба донеће са репрезентацијом укупно девет медаља-од Мексика 1968.године преко, Минхена, Монтреала, Москве, Атланте, Сиднеја и Пекинга 2008.године.


-На многа такмичења нисам отишао јер се онда ишло по кључу. Рецимо на једне Олимпијске игре је морао да оде човек из БИХ јер је тако одлучио Хамдија Поздерац, на друго опет по том критеријуму- прича Пауковић, који је добио све могуће награде и одликовања. Са легендарним Миљаном Миљанићем био је проглашен тренером године 1969, одликовао га је и Јосип Броз Тито- Орденом рада са сребрним венцем. Једино никада није добио награду од града Крагујевца, коме је највише дао, кроз рад у чувеном стрељачком клубу „Чика Мата“ основаном 1881.године. Ваљда тако по неписаном правилу код нас мора и да буде...


Драгомир Илић


О Плетикосићу

- Мајка га је довела са десет година на стрелиште. Питали су ме много пута како сам одмах знао да је будући шампион. Постоји изрека „Прави бисер се увек препозна“. Стева је тачан, борбен, дружељубив, омиљен лик у друштву, прави шампион. Само се тако постаје светски рекордер када је у Минхену погодио максималних 600 кругова и када је у Барселони освојио сребро на ОИ. Био је државни првак преко 30 пута- каже легендарни тренер


О Јасни Шекарић

- На ту сарадњу сам веома поносан. Сарађивали смо од 1994. до 2000.године. Она је велики човек, велики шампион. Омогућила ми је да се заједно са њом нађем у финалу Олимпијских игара у Атланти 1996.године- каже Пауковић о нашој великој шампионки.


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"