Deljenje

 

Ове године Србија прославља 180 година званичног спорта

КЊАЗ МИЛОШ НАРЕДИО ДА ЂАЦИ УЧЕ МАЧЕВАЊЕ

Ове године се обележава 180 година званичног спорта у Србији. Школа мачевања, или, како се тада звало, хехтовања, основана је 1839. године, у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије

фото: Атанасије Николић,ректор Лицеја

Њу је водио Никола Петровић, на иницијативу Тенке Стефановића и ректора Лицеја Атанасија Николића, који се званично Књазу обаратио захтевом за отварање ове школе.
Школа хехтовања је била за ученике Гимназије и Лицеја. Та школа је важна јер је имала велики значај за српску културу јер је била уопште прва спортска школа у Србији, и прва школа грађанског мачевања у Србији коју су били обавезни да похађају сви ђаци.
-Атанасије Николић је био управник Лицеја у Крагујевцу, књаз Милош Обреновић га је довео 1838. године и поставио га за управника Лицеја. Он је предавао математику и друге предмете. Деца у Лицеју нису имала могућности да се бави спортом, па су одлучили да отворе школу мачевања. Осим ученика тим спортом су имала обавезу да се баве и деца виђенијих грађана, прича Мића Ранковић, спортски радник и колекционар.


фото: Мића Ранковић

Обука деце је почела исте, 1839. године, кроз редовну школску наставу. То је практично било физичко васпитање. Набављени су и мачеви, које су деца користила као учила у школи. Лицеј се налазио у згради Јевремовог конака, на месту где је сада споменик Светом Сави, на углу садашњих улица Краља Петра Првог и Саве Ковачевића.

фото: Јевремов конак

- Господар Јеврем је био брат Милоша Обреновића, и у тој згради је било и начелство, и кафана, и пошта... Ту је смештен и Лицеј, јер је зграда била велика и спратна. Налазила се у доњем делу вароши, и саграђена је међу караван сарајима, где су већином обитавали Турци, у својим механама, кафанама, и где су биле штале за стоку са којом су трговали. Јеврем Обреновић је живео у Шапцу, а у Крагујевац је долазио повремено. А у горњем делу вароши крагујевачке, која се крстом одвајала од горње, је живео Књаз Милош који је ту саградио свој конак као и „Шарени конак“ у коме је живела његова жена. У том делу, али преко реке, је саградио и цркву, која се данас зове Стара црква, каже Мића Ранковић.

фото: Милошев конак

У историјским књигама стоји да су се мачевањем, осим ученика, бавили и професори Лицеја. Међу њима је био и Јован Стерија Поповић, који је предавао књижевност, па и сам управник Лицеја Атанасије Николић који је помагао у настави.
Школовање су ђаци Лицеја наставили у Београду, и међу њима је било много људи који су касније заузимали важне државне функције.
Сава Миленковић


И ВУК КАРАЏИЋ ЗАВОЛЕО СПОРТ


Остало је забележено да је једно време и Вук Стефановић Караџић долазио у Лицеј на обуку за мачевање, као и за учење неких других ствари које он није познавао. Заволео је спорт, па је по одласку у Беч постао и први српски спортски репортер. Тако је у Новинама Сербским објављен његов текст о бокс-мечу који се збио у Бечу. То је био практично и први спортски извештај који је објављен у српским новинама


 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА: Најлепше фотографије прелепе Шумадије.
НАЈБОЉИ РЕЦЕПТИ: Најбољи рецепти култног шумадијског ресторана "Библиотека код Милутина"